Da li tvoja veza vodi ka višem nivou ili ka raskidu?

Momenat u kome se suočavamo sa odgovornošću i izvesnošću da se ta odgovornost nikada neće smanjiti ili da je nikada nećemo ravnopravno podeliti, jeste onaj u kome veza puca, ili prerasta u zajednicu.

Ako sami snosimo svu odgovornost i rešimo da vučemo i guramo partnera, on se neće opirati našoj odluci, ali nikada neće prerasti potrebu da bude guran i vučen. Dok se nama može desiti da prevaziđemo tu potrebu da sve aranžiramo sami i da usput nekog nosimo na leđima ili ga neprekidno podbadamo i podstičemo na sve načine da nešto učini za sebe i zajednicu. Momenat odluke će ovde nastupiti kad nam se smuči.

A sledeći nivo u odnosu koji već jeste zajednica, brak, porodica, opet je ono isto – hoćemo li prekinuti ili ćemo prihvatiti odgovornost?

Hoćemo li zahtevati od partnera da prihvati svoj deo odgovornosti, da radi na sebi i da sarađuje u zajednici, ili ćemo ponovo prihvatiti odgovornost koju smo već jednom prihvatili i živeti sa posledicama te odluke, ili ćemo raskinuti takvu zajednicu?

Svi parovi, oni koji raskidaju posle sto godina, oni koji uporno guraju dalje, oni koji prevazilaze drame i krize, oni koji se razvode i oni koji biraju nove partnere, odgovaraju na isto pitanje. Mogu li ja ovako dalje?