“Nisam bila nervozna zbog toga što sam poznata ličnost, bila sam nervozna kao i svaki drugi mladi dizajner koji predstavlja svoju prvu kolekciju”, rekla je Viktorija. “Sećam se trenutka kada su novinari došli na moju reviju, kao i kada su, tokom revije, pisali beleške, a potom ustali i otišli. Tada sam se okrenula prema ljudima iz mog tima i rekla im: Ali, nisu mi rekli da li im se dopalo, na šta su mi oni odgovorili da ću to moći da pročitam.” Ispostavilo se da je Viktorija nepotrebno brinula, jer su se modnim kritičarima njeni modeli veoma dopali, te su svojim tekstovima samo “nagradili” Viktorijin fenomenalni debi u modnom svetu.
Kao i svaki put do tada, skeptici su se bavili spekulacijama, pa su mnogi isticali da njena kolekcija neodoljivo podseća na onu koju je iste godine predstavio kreator Rolan Muret, čime su doveli u pitanje ime koje zapravo stoji iza cele kolekcije.
Problemima tu nije bio kraj. Nakon fenomenalnih kritika koje je dobila posle revije, Viktorija i njen tim morali su da se izbore sa kupcima, koji nisu želeli da nose njene modele. Ova krizna situacija rešena je tako što su u prodavnicama širom Britanije masovno skidane etikete sa garderobe. Prodavci bi, potom, kupcima ponudili neki model ove kreatorke, a tek nakon njihovog oduševljenja, bilo bi otkriveno Viktorijino ime. Njeni modeli su se na početku prodavali u samo devet prodavnica, dok danas taj broj iznosi 150 prodavnica širom sveta.
