U vremenu kada internet vlada svetom, ne postoji segment života koji nije virtuelizovan i koji, na ovaj ili onaj način, nije podlegao globalnom fenomenu.
Moć interneta polako ali sigurno zahvata i industriju mode, pa se iz dana u dan širi spektar informacija o oduvek veoma tajanstvenom svetu, rezervisanom samo za odabrane – svetu mode.
Sve je više blogova posvećenih modi, foruma namenjenih diskusiji o istoj, kao i sajtova prepunih različitih sadržaja o najnovijim trendovima i publikacijama, od kojih su mnogi, iz prve ruke, vođeni od strane istaknutih modnih stručnjaka.
Iz svega ovoga proističu logična pitanja: Da li će časopisi biti zamenjeni svojim online verzijama poput vogue.com? Da li ćemo klasičan šoping (sa terapeutskim dejstvom) u vidu posete butika i beskrajnog isprobavanja kombinacija zameniti online kupovinom? I na kraju da li će, pored sajtova koji niču na svakih pet minuta i blogova na svakih pet sekundi, moda uspeti da zadrži svoj prepoznatljivi sjaj i luksuz?
Donedavno su pristup revijama vodećih dizajnera imali samo retki srećnici i urednici magazina, a gotovo nikada ljudi koji nisu zaposleni u modnim ustanovama. Sada je, međutim, moguće gledati modnu reviju putem internet prikaza u istom trenutku kada i zvanice iz prvih redova. Više nije potrebno otputovati u Pariz ili se boriti za skupu propusnicu kako bi se odgledala makar jedna revija tokom Nedelje mode.
Ipak, koliko je neophodno da osobe koje nisu potencijalni kupci vide kolekcije nekoliko meseci pre nego što se pojave u magazinima i počnu diktirati trendove za narednu sezonu? Zar to ne znači da moda postaje još jedan vid industrije zabave, odbacujući svoju umetničku notu kojoj se divimo i koju priželjkujemo?
Posetioci revije uživaju u Dior kreacijama
Budućnost časopisa na visokom glasu poput “Vogue”-a, “W”-a i “Numero”-a je neizvesna, jer postoji mogućnost prelaska na digitalni format koji bi bio upotpunjen mnoštvom video snimaka i trodimenzionalnih slika za koje je štampana verzija uskraćena.
Problem na koji izdavači nailaze pri ovoj zamisli leži u nedostatku novčanih sredstava za finansiranje editorijala, ali i novinara koji rade na tekstualnim sadržajima.
Činjenica je da štampana verzija časopisa donosi mnogo više novca nego online forma, između ostalog zbog nespremnosti ljudi da plaćaju nešto što je neopipljivo, što ne mogu držati u rukama i čitati kada god požele.
Uprkos naporima urednika da očuvaju naslovne strane tajnim, sve do pojavljivanja na kioscima, ljudima koji dođu u posed istih često pođe za rukom da ih postave na internet.
Naslovnica japanskog "Vogue"-a, poznata dva meseca unapred
Ima, međutim, još uvek ljudi koji ne nasedaju na ovakve provokacije i ostaju verni osećaju da, okrećući stranice “Vogue”-a, drže modu u svojim rukama, a pri poseti revijama dožive istinsku emociju i inspiraciju koju je kreator želeo da prenese.
Nina Grbatinić je sarkastična. Često pogrešno shvaćena. Iščekuje dan kada će početi da se druži sa Karlom Lagerfeldom. “If you’re going to try, go all the way. Otherwise, don’t even start.”
