Upoznajte Vladana Maksimovića, mladog pisca, dramaturga, copywritera i novinara – koji je nedavno pod okriljem izdavačke kuće Zenit objavio svoj prvi roman, “Glampiri”. Za “Glampire” bismo mogli reći da predstavljaju omaž beogradskoj hip sceni i generaciji milenijalaca, a više o romanu “Glampiri”, čija će se promocija dogoditi sutra u 19 časova, u KC Gradu u Beogradu, Vladanovim daljim planovima i tome da li smo svi mi pomalo Glampiri, saznajte u nastavku.
Volim da počnem sa jednostavnim, kako si? Ovo je tvoj prvi roman, da li već osećaš uzbuđenje ili te još uvek nije „stiglo“ sve što se događa?
Hvala na pitanju, dobro sam i neprestano uzbuđen oko svega što uključuje promociju jednog prvenca. Nekada sam u fazonu da bih samo da uživam u svojih pet minuta i ne radim ništa, a nekada da sve to nestane i čitam neku knjigu o Drugom svetskom ratu.
Studirao si dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, koliko smatraš da je to uticalo na tvoj stil pisanja? I šta ti je najdraža forma, scenario, roman, kratka proza ili, pak, poezija?
U ovom trenutku deluje da je to presudno uticalo na stil, svakako u vrlo značajnoj meri. Mislim da je to nešto što daje poseban pečat romanu i izdvaja ga od uobičajene kontemplativne, deskriptivne i često učmale proze. Sve navedene forme su mi vrlo drage, ali mi je pisanje poezije najveći guilty pleasure.
Tvoj prvi roman pod nazivom „Glampiri“, čija se promocija dešava sutra u KC Gradu, već je dostupan u knjižarama. Kako bi nam ga ukratko „prodao“?
Pa ne znam, brzo se čita, ima slika i cepaćete se od smeha.
Koliko dugo si radio na „Glampirima“ i šta te je sve inspirisalo na kreiranje ove priče?
Otprilike dve godine mi je trebalo da ga završim. Nisam imao luksuz da se potpuno posvetim pisanju. Uzimao sam godišnje odmore da bih pisao što je zaista plaky. Inicijalna kapisla je bila ta veza između vampirizma i konzumerizma, ali ne onog iz tržnih centara i supermarketa – već onog popkulturnog gutanja knjiga, muzike, filmova, garderobe, aplikacija, alkohola, droge, seksa i svega što gradski život mladih nosi sa sobom.
Šta simbolično prikazuju „Glampiri“ – da li su oni ogledalo današnjeg društva? Da li smo svi mi pomalo glampiri?
Mislim da predstavljaju određenu vrstu ogledala – i na lokalu i na globalu. Uže gledano, vezani su za hip kulturu, a šire za postmodernizam kao takav kao usisavanje svih mogućih kulturnih obrazaca i epoha u potrazi za autentičnošću koja se, ironično, tom aproprijacijom svega i svačega neumitno gubi.
Da li je centralna ženska „ekipa“ romana inspirisana stvarnim ličnostima?
„Glampiri“ su priča o jednoj generaciji (milenijalsima), tako da je duh te generacije nadahnuo priču više od bilo koje stvarne ličnosti. Ali poneki geg poneke ortakinje je možda procureo u roman.
Ko je tvoj omiljeni lik iz romana – Sofija, Hana, Una ili Teodora? Ili je to sad kao da smo te pitali da li više voliš mamu ili tatu?
Mislim da bi bilo veoma budalasto da imam omiljenog junaka u sopstvenom romanu.
Roman „Glampiri“ odlikuje veoma izražen vizuelni identitet, koji se ogleda u naslovnici i ilustracijama. Ko je bio zadužen za njih?
Moja BFF Jovana Bogdanović. Izuzetna umetnica i prijatelj. „Glampiri“ bez nje ne bi bili to što jesu. Čekirajte naš Insta.
Da li će „Glampiri“ imati nastavak?
Eventualno neformalni, ali klasičan nastavak teško.
Da li bi voleo da „Glampiri“ dobiju svoju filmsku ili TV adaptaciju? I da li već na umu imaš glumice koje bi voleo da vidiš u ulogama Sofije i Hane?
Voleo bih, naravno. Nemam imena, ali lepe, zabavne devojke su dobrodošle.
„Glampiri“ su zaista omaž generaciji beogradskih milenijalaca, što se vidi kroz prikaz njihovog života i žargonski jezik u romanu. Da li smatraš da nam je potrebno više mladih pisaca koji će pokušati da književnost učine savremenijom?
Mislim da imamo mnogo dobrih mladih pisaca koji to već rade. Možda nam fali malo više humora, a manje pretencioznosti.
Sigurni smo da bi ovo bilo korisno mladim, još uvek neafirmisanim piscima. Kako je došlo do toga da „Glampiri“ ugledaju izdavačku kuću i svetlost dana?
Imao sam mnogo sreće da mi profesor sa faksa preporuči izdavačku kuću Zenit iz Novog Sada i da oni “na keca” prepoznaju celu priču. Do tada sam slao “na slepo” svim mogućim izdavačima i to u najgorem mogućem trenutku, po izbijanju pandemije.
Da li neko ovogodišnju Noć veštica proveo u masci nekog od likova „Glampira“?
Mnogo ljudi mnoge noći provodi u toj „masci“, uključujući i mene.
Znamo da je rano da pitamo, ali da li već radiš na novom romanu i da li ćeš nam otkriti tajnu njegove radnje?
Piskaram nešto, ali ne znam ni sam još tačno šta. Trudim se da bude duhovito.
Ilustracija iz romana “Glampiri”. Autorka: Jovana Bogdanović
Fotografije: WANNABE Media
Jovana Pantić
