Poslednjih godina postajemo sve više svesni sastojaka nekih proizvoda za negu lica i tela, kao i posledica koje bi navedeni proizvodi i ambalaže mogli imati na životnu sredinu. Izrazi poput “nula otpada”, “čisto”, “vegansko” i “ekološki prihvatljivo”, korišćeni su za opisivanje mnogih kozmetičkih proizvoda, ali opet se postavlja pitanje kako da budemo sigurni šta svaki od njih znači. Dok se većina gorepomenutih izraza opisuje kao marketinški žargon, stučnjaci pokušavaju da zaustave širenje dezinformacija.
Sudeći prema svemu ovome, svet “održive lepote” stekao je reputaciju prilično komplikovanog i teškog za dešifrovanje. Ipak, da biste se uverili da nije sve tako crno, sastavili smo spisak najčešće korišćenih reči i fraza u svetu održive nege.
“Fair Trade”
Fair trade predstavlja oblik trgovine koji promoviše društveno odgovorno ponašanje prilikom proizvodnje. Da bi kompanija imala fair trade sertifikat, ona mora biti u stanju da osigura da zaposleni rade u sigurnim uslovima. Cilj onih brendova koji promovišu fair trade jeste da ublaže siromaštvo, podstaknu ravnopravnost polova i na kraju zaštite žene, koje predstavljaju kičmu ovakvih radničkih zajednica.
”Clean” Beauty
Clean beauty je možda najčešće pogrešno shvaćen pojam od svih navedenih. Fondacija ”David Suzuki” je 2010. godine objavila listu 12 uobičajenih hemikalija koje se nalaze u kozmetici i koje su potencijalno štetne po zdravlje potrošača. Ukoliko ovo uzmemo u obzir, “čist proizvod” je onaj koji je formulisan bez kontroverznih sastojaka poput parabena, oksibenzona, aluminijuma, određenih parfema i mnogih drugih. S obzirom na to da Uprava za hranu i lekove ima malo propisa u pogledu toga šta može biti označeno kao “čisto“”, a šta ne, bilo koja kompanija može zalepiti “čistu etiketu” na svoj proizvod radi marketinga. Poslednjih godina tržište oko “čistih” kozmetičkih proizvoda cveta – i očekuje se da će vredeti 22 milijarde dolara do 2024. godine.
