Sedim ti ja tako u autobusu, pokušavam da mislima prekratim sebi vreme dok ne stignem kuda sam se uputila, pa se namerno prebacih na filozofski “mode” svog uma i počeh da diskutujem sama sa sobom. Jelte, imam toliko situacija u svom životu koje mogu da izanaliziram, pa se bacih na proučavanje, a zatim i moralisanje u vezi sa tim situacijama.
Neki me maler poterao da u poslednjih godinu i više nailazim na zauzete tipove, koji su nekim meni nejasnim slučajem upali u moj život. Ovako ide neki šablon: Svi me nađu na Facebooku, iako smo se susretali i u “real life”-u. Startuju me ili sa lajkovanjem slika ili sa nekom glupom konstatacijom na ćaskanju, ali pošto mi namera nije odmah jasna (bar se nekad pravim da nije), upuštam se u razgovor najprirodnije… I počnu oni tako neku spiku, pa kad se razgovor malo olabavi, oni direktno pređu na stvar i kažu koji je razlog toga što su mi uopšte i pisali. Onda se dođe do tačke “dečko, devojka, veza…”. Tu saznam, i to bez imalo prikrivanja, da su zauzeti. Pod tim “zauzeti” podrazumevam one koji su u vezi, a bogme i one koji su oženjeni. To je najgori slučaj. Oženjen, tako je, sa sve decom. Dvoje dece!!! Zaprepastim se, baš se zaprepastim. Jeste da je vreme takvo i da više ništa nije sveto, da se gazi po rečima, po principima, zakletvama, Bogu, ljubavi… Ali, patka mu šarenog, zašto?
Neće niko da zna, nemoj ti da brineš!
Nakon što to sebe zapitam, napišem to i njemu. Da bih dobila odgovor koji može da deluje logičan samo nekome čiji je sistem vrednosti obrnut ili ne postoji… ili je potpuno liberalan što se tih stvari tiče… ne znam. U svakom slučaju, meni nikako nije zvučalo logično sledeće: “Ja volim svoju ženu, da se razumemo. Ali, mi smo dugo zajedno, još od srednje škole i ne znam, upali smo u neku rutinu. Ona više nema vremena za mene, sve se vrti oko dece…” I tako dalje i tako bliže. Čitam ja to netremice nekoliko puta, ne bih li shvatila gde ja to vidim problem, pošto mi on deluje sasvim mirno što se svega toga tiče. Od savesti ni traga. Razbesnim se. O kojoj ljubavi ti, čoveče, pričaš?
