Ljubav je večna, ali veza nije (kao ni život)
U najširem kontekstu, ljubav obuhvata i vreme i prostor i bezvremenost i večnost i sve naše materijalizacije u raznim realnostima i inkarnacijama i u tom smislu je večna. U širem kontekstu, ljubav koju jednom doživimo i spoznamo, obasjava nas čitavog života, povećava se i uključuje nove osobe koje možemo da volimo istom tom ljubavlju – u tom smislu, ljubav je doživotna. U najužem smislu, gubimo one koje volimo, jer odu, ili se njihovi životi ugase, bolujemo, preživljavamo i pronalazimo osobe koje ćemo opet voleti.
Osećaj da smo nekog prestali da volimo, možda se tiče emocija – one mogu da se ohlade, hemija može da nestane, odnos može da postane mlak i da više ne ispunjava ono što želimo da imamo u vezi. A možemo se i zaljubiti u nekog drugog. Sve to ne znači da smo prestali da volimo nekog – samo znači da nam je dosadio odnos, ili da je veza ispunila svoju svrhu (obično i jedno i drugo). Dokle god imamo pri pomisli na nekog ko je bio poseban u našem životu zadovoljstvo i zahvalnost i dokle god mu želimo sve najbolje – dotle i ljubav traje. Jer ona je najmanje osećanje – koliko god mi voleli osećanja i cenili njihovu snagu i dubinu.
