Većina ljudi vrlo tačno procenjuje koliko je vremena prošlo, ili koliko im je potrebno da završe neki zadatak. Trebalo bi da svi imamo unutrašnji mehanizam koji nam omogućava da primetimo i izmerimo protok vremena. Međutim, kod nekih ljudi unutrašnji sat nije usklađen sa protkom vremena – što psiholozi prepoznaju kao vremensko slepilo. To nije zvanična dijagnoza, već psihološki fenomen – iskrivljena percepcija vremena.
Osećaj za vreme je toliko uobičajen za ljude, da se loša orijentacija u vremenu odmah primećuje. Iako potcenjivanje koliko je vremena prošlo obično izaziva najviše problema, takođe je moguće i suprotno. Neko može imati osećaj da je prošlo mnogo više vremena nego što jeste, i kao rezultat toga skratiti neke aktivnosti i angažovanja.
Vremensko slepilo je povezano sa izvršnim funkcijama mozga, odnosno kognitivnim procesima i veštinama koje nam omogućavaju da mapiramo i postignemo svoje ciljeve. Iako uzroci još nisu u potpunosti shvaćeni, smatra se da su osnovne razlike u strukturi i funkciji mozga povezane sa ADHD-om, faktor koji doprinosi iskrivljenoj percepciji vremena.
Pročitajte i: ADHD na poslu i kako se nositi sa njim
Vremensko slepilo, mentalno zdravlje i upravljanje vremenom
Razumevanje vremenskog slepila
Osobe sa iskrivljenom percepcijom vremena lako podležu distrakcijama i ne razmatraju da li bi njihovo odsustvo moglo da smeta drugima. Ne planiraju svoja putovanja ili su stalno na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – ali vremensko slepilo ide dublje od toga.
Studije su pokazale da je deci i odraslima sa ADHD-om teško da procene koliko je vremena prošlo ili da završe aktivnosti u određenom vremenskom periodu.
Ljudi sa vremenskim slepilom mogu vreme doživljavati potpuno drugačije od šire populacije. Čak i kada su pod velikim stresom što kasne i kada stalno proveravaju vreme i gledaju na sat, za njih se vreme kreće drugačijim tempom.
Obično im se čini da vreme teče sporije, ali 5 minuta iznenada projuri, kada su mislili da imaju dovoljno vremena da operu zube i pronađu cipele dok čekaju taksi.
Takođe, iskrivljena percepcija vremena može uticati na određivanje prioriteta i planiranje, ali i na pamćenje. Osobama sa vremenskim slepilom može biti teško da se sete tačnog redosleda proteklih događaja.
Pročitajte i: Kad kašnjenje nije samo loša navika
Vremensko slepilo – strategije za upravljanje
Ako imate problem sa procenom vremena, neće vam biti od koristi da krivite sebe. Radije se oslonite na strategije, kao što su podsetnici, koji vam mogu malo olakšati orijentaciju.
Napravite listu događaja – zapišite je. Kada vidite pred sobom koliko događaja imate u danu, to je drugačije nego kada ih pratite mentalno. Kalendar ili planer mogu poslužiti kao koristan podsetnik koliko vam je vremena ostalo do roka, sastanka ili izlaska.
Ako ste preopterećeni pokušavajući da shvatite kako da strukturirate svoje jutro da biste stigli na vreme, možda ćete biti preopterećeni i svojom listom obaveza od 10 stavki.
Zato je skratite – razdvojte je na glavne prioritete ili manje delove većih dnevnih zadataka, kako biste smanjili stres. Takođe, kada pratite pripremljenu listu, smanjujete anksioznost koju izaziva određivanje prioriteta.
Koristite tajmere i planirajte unapred
Zvuči jednostavno, ali nekoliko podsetnika vam može pomoći da pratite koliko je vremena prošlo. Ako vas zvuk alarma trenutno stresira, promenite ton. Možete koristiti svoje omiljene pesme, koje će vas podsećati da treba da krenete ili da pređete na sledeći zadatak.
Postavite jedan alarm za trenutak kada treba da počnete da se spremate i jedan kada treba da krenete. Promena vašeg „vremena fokusiranja“ – vremena koje povezujete sa događajem – takođe može pomoći. Ako znate da treba da se sastanete sa nekim u 18:00 časova, fokusirajte se na 17:45. Pomeranje fokusa pre označenog vremena može vas naterati da krenete ranije i pružiti vam preko potreban prostor za disanje.
Alarm je koristan i kada znate da ćete se zaneti u nekoj aktivnosti i izgubiti svaku orijentaciju u vremenu. Bilo da je to crtanje, čitanje ili igranje video igara, podešavanje alarma za kraj, pomaže da uživate u svojim hobijima, bez ometanja drugih obaveza.
Izbegavanje takvih aktivnosti u potpunosti onih dana kada imate posebno važne stvari na rasporedu, takođe može biti korisna strategija.
Isto tako, planiranje može doneti olakšanje, naročito ako niste jutarnji tip osobe. Napravite planove uveče prethodnog dana i podesite svoje podsetnike u skladu sa njima. Tako se ujutru možete spremiti prateći svoje podsetnike, bez stalnog straha da ćete zakasniti.
Postoje i drugi uzroci hroničnog kašnjenja – kod kojih pomažu iste strategije: Kašnjenje – poremećaj ili drugačija percepcija vremena?
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Brankica Milošević
