Anksioznost je osećaj i stanje koje može imati različite uzroke i svi donekle poznajemo neke oblike ovog neprijatnog stanja zebnje, teskobe, stalne uznemirenosti i nesposobnosti da se opustimo i osećamo bezbrižno. Glavna razlika je između opšteg anksioznog stanja i anksioznosti koja nastupa zbog neke traume, ili velike životne promene. Da bismo bolje pomogli sebi, treba da poznajemo tu razliku i da pronađemo podršku, jer ne moramo i ne treba da budemo sami u tome.
Šta je PTSP?
Posttraumatski stresni poremećaj označava anksioznost koju neko oseća nakon dugotrajne izloženosti traumatičnoj situaciji i razlikuje se od opšteg anksioznog poremećaja i umerene depresije.
Po definiciji, PTSP obuhvata niz simptoma koji se razvijaju posle traumatičnih događaja, kao što je smrtna opasnost, pretrpljena povreda, izloženost raznim oblicima nasilja… Osećanja intenzivnog straha, bespomoćnosti i užasa, prethode razvijanju PTSP-a. Tada je anksioznost psihološki odgovor na ono što se stvarno dogodilo, zbog čega su telo i um pretrpeli užasne situacije, nakon kojih ostaje strah da bi se opet moglo dogoditi nešto slično. Um se ne može umiriti ubeđivanjem da je najgore prošlo i da se neće ponoviti, jer iskustvo govori drugačije – užasne stvari se događaju i sasvim je moguće da se dogode opet.
Opšta anksioznost, koja nosi eglesku skraćenicu GAD (Generalized Anxiety Disorder), stanje je dugotrajne i neprekidne zabrinutosti zbog mogućih loših ishoda u raznim oblastima života. Oni koji pate od opšte anksioznosti, žive u strahu i neizvesnosti zbog onog što bi moglo da se desi u budućnosti, za razliku od onih koji sa PSTP-om žive u strahu od budućnosti zbog onoga što se u prošlosti zaista dogodilo.
