Davno smo shvatili da ljubav može dolaziti u različitim formama i oblicima. Ako 100 ljudi ima 100 ljudi, koliko tek onda oni ljubavi imaju? Svaki put kad uđemo u neki novi odnos, prepoznajemo novu vrstu, kao da otkrivamo polja u asocijacijama. Možda ćemo, kada otkrijemo sve, moći da shvatimo šta znači taj konačni pojam, onaj glavni koji ih sve povezuje. Da li ljubav zavisi od osobe sa kojom je delimo, ili od nas samih? Da li drugačije pružamo ljubav kada smo mladi i naivni, i sada kad smo već polovinu polja otvorili?
U staroj Grčkoj su filozofi, da bi je lakše razumeli, ljubav rasčlanili. Dali su im imena, proučavali ih i na kraju objasnili. Da li ljubav zaista može da se objasni i racionalizuje, procenite sami, a mi vam u tekstu donosimo šta su Eros, Filija i Agape.
Eros
Ona je dobila ime po Erosu, grčkom bogu ljubavi i plodnosti. U grčkoj mitologiji to je ona vrsta ljubavi koju osetite kada vas pogodi Kupidonova strela. Ona je instikntivna i stvastvena. To je ona ljubav koju je osetio Paris prema Heleni, koja je dovela do pada Troje. Ona obuzima, razara, kao uragan. To je onaj sebični aspekt ljubavi, koji u nama budi želju da posedujemo drugu osobu. Nju karakteriše jaka seksualna želja, ali upravo zato je nepotpuna. A kao i kod svake nepotpune ljubavi, ona stvara emotivnu nestabilnost, praćenu negativnim emocijama kao što su uznemirenost, bes, tuga i strah. Iz nje proizilaze opsesivno-posesivni odnosi prepuni ljubomore i patnje. Eros je ljubav koja se sastoji iz strasti i intime. Njen najveći neprijatelj je razum, i baš zato je Kupidon naslikan kao dete sa povezom preko očiju.
