Drugi odgovor je bio ja sam sav nežan, a objašnjenje je izostalo. Ali pročitala sam ga iz očiju i usana i prevela glasno – ti si u stvari željan nežnosti i dobila klimanje glavom.
Jedni su nežni, jer su nežna bića, željna nežnosti, zarobljena kanonima muškosti, a drugi su nežni prema ženama
To je muškarac kome je dozlogrdilo da igra ulogu muškarca od koga se nešto zahteva i očekuje. On bi da se opusti i da mu neko zaleči rane. Možda bi trebalo da se isplače, ali možda to još uvek nije u stanju, ili nije spreman da prizna sebi da mu je potrebno da pokaže svu svoju slabost i ranjivost. Ovaj muškarac je na putu transformacije u pravo ljudsko biće i ukoliko ogorčenje ne uzme svoj danak, ima šanse da usreći neku ženu sa zaštitničkim sklonostima.
Verujem da se mnogi muškarci tako osećaju i da se trude da ih niko ne provali, ni drugi muškarci, ni žene. Najotrovnije što mogu sebi da urade jeste odsecanje od svoje potrebe za nežnošću, zazidavanje u model koga se drže iz navike i zbog stida, kao da je sramota osećati mnogo. Osećati kao žena.
Žene su samo zbog toga jače. Što dozvoljavaju sebi svaku spoljašnju slabost, plaču i stide se otvoreno, posustaju i očajavaju, jadikuju i osećaju se slomljeno, traže utehu, oslonac i nežnost. I kad ponovo uspostave ravnotežu, one su pročišćene i obnovljene, sva snaga im je na raspolaganju, jer ne troše suvišnu energiju za potiskivanje slabosti.
Neki muškarci su sposobni da nauče tu snagu od žena, da je primene na ženski način.
To je snaga nežnosti koja se prima i daje. Sebi, koliko i drugima.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
