Kada osećamo stres, nejasno mislimo na sve što nas drži u stanju napetosti i brige, na poslu i u privatnom životu, na dnevnom nivou. Pritisak koji osećamo u radnom okruženju i naporu da ispunimo rokove, zbog zdravlja, ljubavnih i porodičnih problema, ne ograničava se na jednu oblast života, već se preliva i otežava koncentraciju i opuštanje. Za lakše upravljanje stresom, identifikovanje vrste stresa može biti od velike pomoći.
Kad ste pod stresom, možete osećati da ste pritisnuti sa svih strana, ali u suštini, stres obično nastaje zbog vremena, situacije, iščekivanja i susreta. Razumevanjem odakle stres dolazi i šta ga uzrokuje, možete bolje shvatiti stresore i bolje ih kontrolisati.
View this post on Instagram
4 vrste stresa i kako da ih kontrolišete
Vremenski stres
Poznajete taj osećaj da vreme ističe, pomešan sa zebnjom da ste propustili nešto važno i da ćete se setiti šta je to, kad bude kasno i kad više ne budete mogli da popravite stvari. Kad su vrste stresa u pitanju, vreme je verovatno najčešći faktor – vremenski stres možda doživljavate svakog dana, u žurbi da stignete na posao, u saobraćajnoj gužvi, zbog dnevnih kvota i rokova.
Možda razmenjujete sa ljudima oko sebe komentare o tome kako dan nema dovoljno sati za sve što svakog dana imate da obavite, jer se mnogi tako osećaju – preopterećenost je svakodnevna realnost većine odraslih koji jednostavno moraju da ispune svoje obaveze.
Šta možete da uradite kada ste pod stresom zbog žurbe i brige da nećete sve stići da obavite?
Fokusirajte se na upravljanje vremenom. Napravite liste obaveza, odredite prioritete i maksimalno iskoristite vreme koje imate. Možda ćete morati da naučite da kažete ne i da odbijete dodatne zadatke, kao i da tražite pomoć u zdacima sa kojima ne možete da se izborite.
Situacioni stres
Niko ne voli da se oseća van kontrole, ali situacije i okolnosti su nešto što se dešava, a mi u skladu sa njima prilagođavamo ponašanje. Od ove vrste stresa osećate bespomoćnost, anksioznost, paniku – jer situacije ne možete da kontrolišete. Može se desiti da prolazite kroz neki hitan slučaj (vaš ili nečiji), nezgodu, gubitak posla ili neku drugu nekontrolisanu okolnost.
Mudrost da prepoznate šta je ono nad čim nemate uticaja i da upravljate onim na šta utičete, ovde se odnosi na prepoznavanje situacije kao vrste stresa i identifikovanje osećanja i fizičkih simptoma. Upravljanje simptomima anksioznosti može biti različito za svakoga, ali neke tehnike mogu mnogo pomoći da se smirite. Duboko disanje i svesno opuštanje napetih mišića, pomažu da imate više jasnoće i da razmišljate logički i smireno.
Da biste se nosili sa nadolazećom panikom, možete se usredsrediti na racionalno razmišljanje i suočavanje sa situacijom.
Pročitajte i ovo: Pozitivne strane stresa – eustres nasuprot distresa
Anticipativni stres
Sve vrste stresa su iscrpljujuće, ali anticipativni, ili stres iščekivanja i strahovanja zbog nečeg što se još nije dogodilo i možda se neće ni dogoditi, jedan je od najštetnijih stresora. Iščekivanje izaziva najviše anksioznosti i može biti dugotrajno. Možete biti toliko zaokupljeni zamišljanjem najgorih scenarija, da stres i strah postanu nepodnošljivi. Kako možete upravljati stresom zbog nečega što je neizvesno i tiče se budućnosti?
Prvo treba da se setite da je ono što zamišljate posledica straha i da se verovatno nikada neće dogoditi. Setite se kada ste se ranije tako osećali i šta se zatim odigralo – nabrojte u koliko slučajeva se vaša strahovanja nisu ostvarila. Pokušajte da zamislite kako se sve odvija glatko, ili da predate svoju brigu „višoj sili“ koja „baca kockice“ sudbine. Praksa meditacije, suočavanja sa strahom od neuspeha i izgradnja samopouzdanja, doprineće smanjenju anticipativne vrste stresa.
View this post on Instagram
Stresni susreti i interakcije
Stres od susreta dolazi od anksioznosti zbog interakcije sa ljudima – možda samo sa određenim osobama ili grupom ljudi, a možda i uopšteno. U onoj meri u kojoj vas muči socijalna anksioznost, patićete i od ove vrste stresa, koji može ići zajedno sa situacionim stresom, naročito ako se plašite sukoba.
Neophodno je da poboljšate svoje veštine komunikacije i samopouzdanje, da biste se lakše nosili sa kontaktom sa ljudima (poznatim i nepoznatim), što će vam olakšati stres. Meditacija svesnosti i vežba disanja mogu pomoći u ublažavanju simptoma stresa i anksioznosti u trenutku dok ih osećate. Kada se fizički smirite, hemija u mozgu se menja i tada se osećate i ponašate bolje.
Vrste stresa i njihovi uzroci
Sve četiri vrste stresa imaju tri glavna uzroka – finansije, posao i lični život. Vremenski stres se najčešće oseća na poslu i u vezi sa novcem, dok se situacioni stres najčešće odigrava u ličnom životu. Svaka vrsta stresa i svaki uzrok, mogu se za svakog pojaviti na različit način, jer svako ima različitu toleranciju na stres (ili na određene vrste stresa). Vas može uznemiriti nešto što nekog drugog uopšte ne dotiče – i obrnuto.
Upravljanje stresom spada u brigu o sebi i rad na sebi i uključuje iste prakse – meditaciju, disanje, svesnost, podizanje samopouzdanja i samopoštovanja kroz postavljanje granica, veštine komunikacije, samoposmatranje, jasnoću i objektivno razmišljanje. Uviđanje razlike između unutrašnjih stresora (anksioznosti) i spoljašnjih, identifikovanje uzroka i vrste stresa, pomoći će vam da se adekvatno nosite sa različitim stresorima.
Pročitajte i ovo: Kako da smanjite nivo stresa uz malo kreativnosti
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
