Moramo da promenimo shvatanje dobrote i sebičnosti, da postavimo granice i usvojimo koncept samopoštovanja. A to znači da moramo da krenemo od početka, od ljubavi prema sebi, koju smo imali prirodno i spontano kao deca, kada smo i počeli da se okrećemo od sebe, da ljubav usmeravamo na druge i da je tražimo od drugih, da budemo dobri, da bismo bili voljeni. Uslovljavamo ljubav, koja je po svojoj prirodi bezuslovna.
Međutim, život ima svoje načine da nas natera da shvatimo neke stvari. Pošto smo pogrešno shvatili ljubav, dobrotu i davanje i izmestili ih iz sebe, usmeravajući je ka drugim ljudima i očekujući da nam oni uzvrate i pruže nam ono što nam je neophodno, a čega nikako nema dovoljno, dakle, pošto se život poslužio ljubavlju, nudeći nam je kao prvi i najprirodniji izbor i pošto smo u tome zastranili, sledeći instrument je ono suprotno od ljubavi, a to je strah.
Počinjemo da brinemo o sebi, kad se uplašimo za sebe.
Uplašimo se za zdravlje, uplašimo se za dušu, uplašimo se kad pomislimo da ćemo možda do kraja života ostati uskraćeni i nezadovoljni i da ćemo tako verovatno ubrzati kraj, uplašimo se kad pomislimo da naš život nema smisla i da mora da u životu postoji nešto više i bolje od onoga što proživljavamo.
Doživimo razdiruća emotivna iskustva, posle kojih se osećamo pokradeno, uprljano, razrušeno – kao poharana svetinja koju je pregazila razularena vojska. Ništa nam nisu poštedeli, obezvredili su sve plemenito, zloupotrebili sve dragoceno, uprljali sve što je nama sveto.
I to ne neki tamo neprijatelji, nego ljudi koje smo voleli, kojima smo se predali, otvorili im se i stavili na raspolaganje, kojima smo svojevoljno dali sve što imamo, a oni su ipak uspeli da nam stvore osećanje da smo opljačkani, izdani i iskorišćeni.
Srce nam je slomljeno, jer nas je ljubav izdala. Ali ako se dovoljno uplašimo za sebe, ako se tako izgubljeni i začuđeni upitamo gde smo pogrešili i ako najpoštenije razmotrimo to pitanje, videćemo da smo pogrešili u tome što nismo poštovali sebe i svoje potrebe i shvatićemo da je istina ono što često čujemo – da nas niko neće poštovati ako mi sami sebe ne poštujemo i da nećemo moći stvarno da volimo druge, dok najpre ne zavolimo sebe.
