Zar to nije bila ljubav, to što smo davali i činili za nekoga ko nam nije uzvratio? Kada je u pitanju emotivni deo ljubavi, jeste, naše emocije nisu izmišljene. Ali kada je u pitanju sve ostalo što čini ljubavni odnos između dvoje ljudi, to je bio pokušaj potkupljivanja – loše uložena investicija, koja nas je dovela do bankrota. Hteli smo da dobijemo ono što dajemo, davali smo da bismo dobili, slali smo poruku „vidiš kako sam ja dobra i činim sve za tebe, opraštam ti i pomažem ti, kad bi ti bar upola bio tako dobar premi meni, bila bih zadovoljna“. Time smo se stavili u položaj žrtve, a partneru smo po automatizmu dodelili ulogu mučitelja.
Čak smo ga doveli dotle da ga nerviramo što smo toliko dobri i da nas mrzi zbog svega što činimo za njega, jer je stalno bio svestan toga da on nije dobar kao mi. Ovaj scenario se u raznim varijantama odigrava u svim bliskim odnosima, ako nisu zasnovani na čistoj ljubavi, na radosti davanja, na istinskom poštovanju i podršci.
Postoji još jedan momenat straha koji deluje otrežnjujuće i navodi nas da se pozabavimo sobom – kad nam nije dobro i uplašimo se da će nam se nešto desiti, a toliko toga zavisi od nas. Šta će naša deca, ako se nama nešto desi?
Pa, ostaće bez nas i moraće sama. Ali ako želimo da im potrajemo i da budemo prisutni dok odrastaju i sazrevaju, moramo da čuvamo sebe. Sve nas troši i svi nas troše i ništa i niko nas neće poštedeti, dok sami ne postavimo granice, dok ne odbijemo da dajemo više nego što smo u stanju, dok ne naučimo da se prvo pobrinemo za sebe, da bismo bili u stanju da se brinemo o drugima. A to znači da moramo da povedemo računa o svom zdravlju i mentalnoj stabilnosti, o svom osećanju zadovoljstva i ispunjenosti, da moramo da volimo i negujemo sebe, kao što volimo i negujemo svoju decu.
U redu je da udovoljavamo onima koje volimo, da rado izlazimo u susret prijateljima, da uživamo u osećanju da smo potrebni, da nam se bliski ljudi obraćaju za savet i pomoć i da smo mi to u stanju da im pružimo. Ali tako se osećamo samo onda kad smo zadovoljni sobom. Tada davanje nije neuspela trgovina i pokušaj potkupljivanja, način da uverimo sebe da ipak nešto vredimo, nego baš dolazi iz osećanja da vredimo i da imamo šta da pružimo, iz centra našeg bića, iz ljubavi prema sebi.
Na tom putu naučićemo mnogo teških lekcija – kako da oprostimo sebi svoje zablude, gluposti i slabosti, kako da se rešimo osećanja krivice, kako da vrednujemo sebe i da prema sebi budemo nežni i velikodušni, kako da poštujemo sva svoja osećanja i da svoje potrebe stavimo na prvo mesto u svakom odnosu i svakoj situaciji. Kako da organizujemo svoj hram, tako da niko ne može da ga opljačka i razruši.
izvor slika : www.instagram.com, www.unsplash.com
Pročitajte još i ovo:
Verujete li u prijateljstvo na Fejsbuku? (BLOG)
Znaci da je tvoj prijatelj “fejk”
Razlozi zbog kojih treba da preispitaš šta govoriš prijateljicama o svojoj vezi
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević
