Generalno, postoje tri načina da o nečemu doneseš odluku – impulsivno, promišljeno, ili nikako. Svi stručnjaci nam savetuju da stavimo na papir svoje ciljeve, da navedemo korake koje nameravamo da napravimo da bismo stigli tamo gde želimo da budemo – dakle, preporučljivo je da promislimo i osmislimo i isplaniramo ono što želimo da uradimo.
Međutim, da bismo planirali, moramo tačno da znamo šta želimo. A osim toga, potrebno je i da budemo neko ko se oslanja na razmišljanje i logički um, ko čvrsto veruje da stvari mogu da se kontrolišu do te mere, da se svaki korak može isplanirati.
Ako veruješ u planove, oni će raditi za tebe, kao što ti radiš za njih. Ako ne veruješ, a ipak pokušavaš da planiraš, jer je to odlika mudrih, razumnih i stabilnih ljudi, planovi će te izneveravati i vodiće te čudnim putevima, na čijem kraju leži zaključak da stvari treba da radiš na svoj način, onako kako za tebe rade.
Nije svako u stanju da planira, a ni da odlučuje impulsivno – neko uopšte nije u stanju da donese bilo kakvu odluku. Kome god tipu da pripadaš, odllučivanje nije lako, čak i kad veoma ceniš svoju poziciju glavne i odgovorne osobe (u svom životu, u porodici, na poslu).
