Najveći naučnici našeg doba se uopšte nisu oslanjali samo na intelekt i logiku, već su visoko cenili intuiciju (poput Ajnštajna) i bili svesni energetskog nivoa realnosti (poput Tesle). Oni su koristili svoj um kao oruđe – kao prijemnik sirovih informacija koje zatim obrađuje i plasira nam ih onako kako možemo najbolje da ih pojmimo. Um nam stvara slike, kao i impulse koji nas navode da krenemo putem kojim nismo nameravali, da otvorimo neku knjigu, oslušnemo nečiji razgovor – i pronađemo odgovor na pitanje kojim se bavimo. I Njutna je nešto navelo da zadrema pod onim drvetom jabuke, kako bi otkrio zakon gravitacije.
Ono što poznajemo kao koincidenciju, zapravo je sinhronicitet – kad nam je potrebno neko saznanje, ono pokušava da dođe do nas, kad nešto želimo i posežemo za njim, ono nam kreće u susret. Sinhronizovani smo sa univerzalnim poljem informacija i mogućnosti i potvrde da je to tako dobijamo svakodnevno, kroz sitne „koincidencije“ koje nam uglavnom izazivaju čuđenje i nevericu, a zatim ih zaboravimo, jer ne spadaju u naš obrazac svakodnevne stvarnosti.
Pomislite da je način na koji koristite svoj um uglavnom zloupotreba uma i zamislite se nad time.
