A onda pomislite kako biste tu zloupotrebu mogli da preokrenete u konstruktivnu upotrebu – kad poznajete moć negativnih misli i ubeđenja, moć straha i brige, zašto ne biste upoznali moć pozitivnih uverenja, radoznale otvorenosti za sve informacije i mogućnosti, moć da pronađete odgovore na svoja pitanja, rešenja za svoje probleme, da otvorite vrata percepcije i izađete na slobodu?
Jer, u našim glavama, tesno je kao u kavezima i obično smo zarobljeni i okovani silinom i količinom misli koje nas opsedaju i preplavljuju bez kontrole i usmerenja. Kad smo zamišljeni, turobni, nervozni, zabrinuti, anksiozni, uplašeni, kad nešto iščekujemo i ceptimo od treme, energija našeg uma je angažovana na način koji nije konstruktivan i koji nas odvaja od realnosti. Ali mi smo toliko navikli na takva stanja, da nam je lakše da mislimo kako je to ono što je normalno, nego da pokušamo da se izdvojimo, da malo „izađemo iz svoje glave“ i da pogledamo stvari iz šire perspektive. Da iskoristimo um kao oruđe svesti, instrument intuicije, vezu između svakodnevne realnosti i astralnog nivoa, između našeg bića i kosmičke inteligencije.
