En Fortije (Anne Fortier) autorka je bestselera “Julija”. Odrasla je u Danskoj, a u Ameriku je došla povodom filmske saradnje. Učestvovala je u produciranju dokumentarnog filma “Vatra i led” (Fire and Ice), koji je osvojio nagradu Gremi.
WANNABE MAGAZINE: Šta vas je nadahnulo da napišete knjigu “Julija”?
En Fortije: Grad Sijena bio mi je nadahnuće da napišem istorijski roman čija je radnja smeštena baš tu. Nešto kasnije, kada sam već počela da razmišljam o kosturu priče, moja majka je otkrila da je prva verzija “Romea i Julije” (napisana 100 godina pre Šekspirove tragedije) smeštena baš u Sijeni. Pomislila sam, sjajno, eto priče!
Možete li nam reći nešto o svom pisanju? Kako izgleda vaš običan radni dan?
Zavisi od toga dokle sam stigla sa pisanjem. Danas, na primer, pošto sam poslala rukopis američkom izdavaču, ustajem opušteno oko pola sedam i odgovaram na mejlove. Samo pre dve nedelje, dok sam još dovršavala rukopis, ustajala bih u pet i radila gotovo bez prekida sve do večere. Ali ne može se tako svaki dan. Sedenje ispred računara je najgore po zdravlje.
Šta možemo naučiti iz vaših knjiga?
Nadam se da su pouke koje možete izvući pozitivne. Nadam se da će čitaoci steći utisak iz mojih priča i junaka da je ljubav moguća, da srodne duše postoje – samo ih valja naći, da svako ima drugu priliku pod uslovom da zaista želi da se promeni, da bi posebno žene trebalo da budu oprezne i ne dozvole da ih zlostavljaju. Nadam se da će likovi nadahnuti čitaoce da uhvate trenutak i pokažu dragim osobima koliko ih vole, dok su još u prilici da to učine. Što ste stariji, više uviđate koliko je to važno.
Da li ste nešto naučili pišući ovu knjigu, i šta?
Pišem romane još od svoje jedanaeste, verovali ili ne, tako da mi nisu strane usredsređenost i udubljenost u temu. Više sam naučila iz procesa izdavanja knjige, o tome da je moguće objaviti priču ako verujete u nju i marljivo radite da bude što bolja. U industriji knjige slučajnih proboja ima veoma malo, sve se svodi na naporan rad i igranje po pravilima.
Ko je dizajnirao predivne korice?
Hvala. Svaki izdavač ima svoje dizajnere, tako da izgled korica zavisi od procene izdavača u odnosu na tržište. Kao što vidite, korice su veoma različite. Što se ide severnije kroz Evropu, sve je manje ruža. Ne znam zašto, ali zanimljivo je. Nemačko i dansko izdanje su izuzetak jer nema romantičnih nota, zapravo, danski izdavač je bio jedini koji me je pitao kako bih želela da korice izgledaju. Zanimljivo je i to da se knjiga, koliko mi je poznato, za sada najbolje prodaje u Danskoj i Nemačkoj.
Koje su knjige najviše uticale na vaš život?
“Ravnodušni Atlas” Ajn Rand (Ayn Rand), u smislu moralnih i političkih uverenja. “Mala kuća u preriji” Laure Ingals Vajlder (Laura Ingalls Wilder), jer volim priče o američkim doseljenicima, kao i da živim u Americi. “Osmica” Ketrin Nevil (Katherine Neville), “Magus” Džona Foulsa (John Fowles) i “Fukoovo klatno” Umberta Eka (Umerto Eco), u smislu književnog nadahnuća.
Džejn Ostin ili Emili Bronte?
Obe su divni pisci, ali draža mi je Ostinova. Delimično zato što je veoma duhovita, delimično zato što su sestre Bronte kudile Ostinovu što piše “nevažne priče”. To je, naravno, besmislica. Deo umeća Džejn Ostin jeste u tome što sve deluje tako lako i tečno, a njene knjige pokreću velike i važne teme.
Imate li savet za mlade pisce?
Čitajte, čitajte, čitajte. Najbolji način da postanete veliki pisac jeste da počnete kao veliki čitalac. Zatim, pišite, pišite, pišite. Pisanje, kao i sve drugo, zahteva vežbanje. Verujte mi, prvih hiljadu stranica koje ispišete svakako neće biti objavljene. Ne odustajte. Ne čitajte knjige o tome kako da vas objave, ne tražite rupe i prečice, već vredno radite i samo napred. Nikada ne odustajte. Upamtite, veoma malo ljudi uspeva da išta objave pre trideset pete.
Koju nam novu knjigu pripremate?
Knjiga koju sam upravo završila za sada nosi naslov “Sestrinstvo”. To je priča o Dajani Morgan (Diana Morgan), mladoj naučnici sa Oksforda, koja putuje Evropom u potrazi za drevnim Amazonkama. Potraga je dovodi do zapanjujućih mesta, i pre nego što trepne, za petama joj je udruženje pljačkaša grobnica. Sa ovom pričom isprepletana je i priča o pravim Amazonkama iz bronzanog doba koje predvodi Mirina (Myrina). One putuju na Krit, ali završavaju u Troji upravo po početku Trojanskog rata. Mnogo pustolovina, opasnosti i, naravno, ljubavi.
Koja bi bila vaša poruka za naše čitaoce?
Poruka svim ljupkim ljudima koji ovo čitaju: hvala vam što me pratite u ovim pustolovinama. Znam da su moje knjige za neke pomalo burne, ali ne mogu da pišem dosadne priče sa nesrećnim krajem. Neophodni su mi ljubav, zabava, blago i zlikovci. Preselim se u svoje knjige i jedno vreme u njima i živim, a nadam se da će i moji čitaoci!
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
Prevod sa engleskog: Ranko Trifković.