Francuska manekenka Đi Djeng (Dji Dieng) u svetu modelinga poznata je po najdužim nogama (125 cm), a u Srbiji po podršci siročadi u Beogradu. Još od početka svoje karijere radila je sa vladarima visoke mode. Iza sebe ima veliki broj uspešnih editorijala i kampanji. Upoznajte Đi!
WANNABE MAGAZINE: Kako si počela da se baviš modom?
DJI DIENG: Relativno kasno sam ušla u svet modne industrije, tokom svojih (jezičkih) putovanja po Americi i Italiji. U kasnom pubertetu mnogo puta su mi govorili da treba da postanem model zbog svoje visine, u to vreme su me zvali “žirafa”. U Parizu su me pozvali na kasting “Model-Scout of an international Model Agency”. Rekla sam za to svojim roditeljima i sa majkom sam prisustvovala kastingu i odmah sam izabrana za Haute-Couture revije u Parizu. I danas je “Žirafa” postala “Crni panter” i pojela sve one koji su je zadirkivali.
Šta ti je najdraže u bavljenju modelingom?
Biti model podrazumeva biti u izvoru mode, posećivati mnoge zemlje, kulture i ljude na pet kontinenata. Različite kulture i ljudi obogaćuju moj život, i mnogo stvari, kao što su tolerancija, poštovanje, disciplina, biti human i skroman, naučila sam iz drugih kultura.
Koji su tvoji omiljeni modeli i zbog čega?
Svaki od supermodela postigao je različite stvari u svojoj karijeri. Nijedan se ne treba porediti sa drugim. A u svojoj ligi top-modela nikada nisam smatrala druge top-modele za konkurenciju, jer smo svi različiti. Supermodeli koje sam srela i upoznala, kao što su Naomi Kembl (Naomi Cambell), Klaudija Šifer (Claudia Schiffer), i Linda Evanđelista (Linda Evangelista), svet mode učinile su poznatim širom sveta i živele su u zlatno doba modelinga. Ja im se svima divim i poštujem ih zbog njihovih uspeha. Danas, poslovni svet mode nije isti kao u svoje zlatno doba.
Koje je tvoje omiljeno snimanje?
Drago mi je da niste pitali koji je moj omiljeni fotograf jer to ne bi bilo dobro. Svaki od njih je umetnik za sebe i ja cenim njihov rad. Iskreno, jako je teško da izaberem svoje omiljeno snimanje. Ali neka to bude ono sa dva žuta pitona, oba su bila teška po 27 kg. Đorđo Balmeli (Giorgio Balmelli) bio je fotograf i zahvaljujem mu se na sjajnim fotografijama. Ovo sjajno snimanje imali smo pre nekoliko godina, mnogo pre nego što je Naomi Kembl uradila kopiju ove godine. Nije bilo lako pozirati sa dva žuta pitona dok su se pomerali. Posle pauze, nakon što sam se igrala sa svojim psom Busterom, zaboravila sam da operem ruke i pitoni su se unervozili kada su osetili “sveže meso”.
Koji je najvažniji element na snimanju?
Najvažnije je da na snimanju poziranje bude što prirodnije. Važno je imati poverenje u fotografa. Dobrom modelu fotograf ne treba da kaže kako da pozira.
Kako izgleda jedan tipičan dan snimanja?
Tipičan dan snimanja zavisi od toga koliko je fotograf, ali i njegov tim, profesionalan. Moj dan počinje rano, u 7, 8 ujutru, tuširam se ili kupam. Zatim sledi zdrav doručak i espresso. Izbor šta ću da obučem za snimanje podrazumeva laganu odeću, jer je tokom snimanja neophodno da se presvučem nekoliko puta. Pripreme za fotografisanje počinju u 10, 11 sati. Ukoliko sarađujem sa novim fotografom, upoznajem se sa njim. On ili klijent, koji je najčešće urednik modnog magazina ili menadžer, objašnjavaju sadržaj i temu tog snimanja, pokazuju odeću i aksesoare. Zatim sledi ozbiljan deo šminkanja i pravljenja frizure.
Tokom šminkanja i stilizovanja kose radi se u opuštenoj atmosferi, gde svi međusobno ćaskamo, a ponekad pravimo i TV intervjue. Snimanje traje oko 5 sati, u zavisnosti od intenziteta mog rada i rada fotografa. Jednom sam otišla na snimanje koje je trebalo da traje 2 sata, a završili smo ga nakon 5 sati rada. Rezultat su bile sjajne serije fotografija. Uobičajeno snimanje završava se u 15 ili 17 časova. Nakon toga vraćam se u hotel ili, ukoliko je još uvek rano, idem na let i vraćam se kući.
Kako bi opisala svoj lični stil?
Moj lični stil je raznovrstan. Moja kompanija već je dobijala pozive od klijenata koji su se raspitivali za dva naša modela. Ali mi nemamo više modela od mene. Na fotografijama izgledam toliko drugačije da klijenti ponekad veruju da se radi o različitim modelima. Možda je to “kameleon” stil, koji klijenti vole jer nikada ne izgledam isto.
Od svih top modela ti imaš najduže noge. Da li su one omiljeni deo tvog tela?
Zaista, sa 125 cm dužine, ja imam najduže noge među svim top-modelima. Ali moj omiljeni deo je moj zanosan osmeh. Volim da se smejem od srca.
Da li gledaš “Američki top-model”? Ko ti je omiljeni član žirija?
Moram vas razočarati. Ne gledam te nameštene emisije. Gledam vesti, kulturne izveštaje i sport. Postati model i raditi u modelingu nema nikakve veze sa tim emisijama. Takve emisije su strogo komercijalne i postoje da bi reklamirale sebe. Da li ste nekada čuli da je neki bivši top-model pobedio u takvom šouu, ili za “Sledećeg nemačkog top-modela” posle Hajdi Klum (Heidi Klum)?
Postati model i uspeti od toga da živite ekstremno je teško. Berlinski dizajneri, na Mercedes Benz Nedelji mode, plaćaju od 250 do 450 evra za prosečnog modela za šetnju po pisti. Ako model ima malo sreće, dobiće šansu da dva puta izvede catwalk. Pa računajte, koliko industrija Fashion Week zaradi tokom godine – u proleće i u jesen. Emisije “Top Model TV Shows” kreiraju snove devojkama da postanu modeli, a bez prikazivanja koliko je, zapravo, teško biti u svetu biznisa. Ali, naravno, takve emisije su zabavne za gledanje. Bez moje lične discipline, odlučnosti, mnogo napora i podrške sopstvene organizacije, nikada ne bih dostigla ovo što jesam u svojoj karijeri, uključujući i Nagradu za društveni angažman.
Imaš li neki savet za mladu damu koja teži tome da postane model?
Naravno, sa zadovoljstvom. Postati model ne podrazumeva samo lepu spoljašnjost, već morate posedovati i unutrašnju lepotu, harizmu i, na kraju, sreću, koja će vas odvesti do samog vrha. Disciplina, obuka, odlučnost, upornost, ali i dalje realna mogućnost da se od toga živi. I nikada ne zaboravite pravne aspekte. Potpisivanje ugovora ograničava vaša lična prava vezana za fotografije, agenciju, klijente… Modeli imaju mnoga prava, ali o tome ne govore.
Udruženja kao što je SYNAM – Syndicat National des Agences de Mannequins – mogu vam dati savet. Sve ovo morala sam da naučim na samom početku, čak sam i organizovala svoju menadžment kompaniju da budem bolje zaštićena. Posao modela vrlo je privlačan zbog “sjaja i glamura”, ali neka vas nikad ne zaslepe ove stvari i ostanite prizemni. Možda novajlijama i autsajderima ovo zvuči strašno, ali ja i dalje tvrdim da je to najbolji posao na svetu. Uradila bih to ponovo. Dakle, samo napred, ali nikako slepo.
Pružaš mnogo podrške siročadi u Beogradu. I inače si deo mnogih humanitarnih organizacija. Kako održavaš balans između dobrotvornog rada i posla modela?
Da, podržavam mnoge humanitarne projekte i za svoje društveno angažovanje nagrađena sam “Nagradom za humanost”, “Nagradom vodećih dama”, “Nagradom Ujedninjenih nacionalnih volontera”, “Diplomom UNESCO-a za grad Kotor” u Crnoj Gori i druge. U Beogradu sam posetila Dom za decu bez roditeljskog staranja “Drinka Pavlović” i uz moju pomoć neke od kompanija sponzorisale su odeću i hranu. Nadam se da ću ponovo posetiti Srbiju uz još podrške.
Moje preduzeće radi po planu, to je harmonija između modnih revija, prezentacija, intervjua, slikanja i humanitarnog rada. Angažovanje za prevenciju HIV-a, tuberkuloze i malarije, ili u pomoći za žrtvama cunamija, sasvim je prirodno i smatram to svojom obavezom. Svesna sam da ne mogu svima pomoći, ali ja sam od onih koji pomažu srcem. Moji baka i deka već su pomogli u obezbeđivanju hrane siromašnima jednom mesečno, tako da sam odrasla sa socijalnom odgovornošću i dajem sve od sebe.
Lista tvojih editorijala i naslovnica je beskonačna. Koji editorijal i naslovnica ti se najvise dopadaju?
Da, lista je duga. Ja sam od retkih supermodela sa editorijalima, člancima i intervjuima na svim kontinentima. Veoma sam zahvalna svim novinarima koje sam srela, od Njujorka do Pariza, Londona, Milana, Hong Konga, Džakarte, Kejptauna, Beča i još mnogih drugih mesta. Verovatno sam jedna od najpristupačnijh supermodela i jedna od najinteresantnijih za pisanje, jer nisam posvećena samo modi, već i muzici i humanitarnom radu, to sve uzrokuje da budem zanimljiva čitaocima. Najupečatljivija naslovnica bila je, naravno, za “Divas Magazine”, zato što su počeci uvek teški i to će uvek biti moje glavno isticanje.
Imala si neverovatnu karijeru. Kako izgleda raditi sa svim tim neverovatno kreativnim fotografima?
Nadam se da neverovatnu karijeru nisam imala, već da je i dalje imam i da ću je imati i ubuduće. I dalje bih želela da dostignem neke stvari kao supermodel (veliki osmeh). Svakako mogu reći da rad sa svim tim kreativnim fotografima, kao i šminkerima i frizerima, predstavlja veliko iskustvo. Mnoga su se prijateljstva razvila iz toga, održavamo ih putem Facebooka. Dana kada budem prestala da se bavim modelingom svi ti kreativni ljudi će mi nedostajati, ali ostaćemo prijatelji i to mi je najvažnije.
Kažu da je Njujork centar umetnosti. Šta ti misliš, šta je Njujork za modu?
Samo da kažem da Berlin ima više galerija od Njujorka, i da je postao glavni “Art City of the World” poslednjih godina. Ali u pogledu mode svi centri se razlikuju. Njujork stvara trendove, ali London je postao primer grada mode za došljake, a i Bangkok Fashion Week, kao i Shanghai Fashion Week, na primer, pokazuju dobre potencijale. Milano je postao važniji od Pariza. Za mene prave kreativne kreacije dolaze iz centara koji su u razvoju – Afrike, Južne Amerike i Azije. Taj potencijal je upravo postao komercijalizovan i ima lepu budućnost. Kao i veoma inovativni dizajneri iz Istočne Evrope sa svojim neverovatnim kolekcijama. To sam otkrila u Srbiji i u Ukrajini na Nedelji mode. Dizajneri zasluzuju više PR-a i podrške.
Već si radila za Dior, i bila si i lice reklamne kampanje za Vivienne Westwood, kao i za druge velike dizajnere. Da li imaš omiljenog dizajnera i omiljenu reviju?
Dve reči: Aleksandar Mekvin (Alexander McQueen). Sjajne kolekcije i aksesorari. Nažalost, neka počiva u miru.
Da li u budućnosti postoje neke stvari zbog kojih se, kao model, osećaš uzbuđeno?
Sigurno će biti nekih uzbudljivih izazova meni kao modelu, kao i drugih humanitarnih angažmana. Moja organizacija i ja bićemo fokusirani na odnose s javnošću za Nedelje mode u zemljama u razvoju. Uživam u otkrivanju onog manje poznatog za druge u svetu mode. I ako bi mi moj plan dopustio, pružila bih PR podršku “egzotičnim” Nedeljama mode i dizajnerima.
EURO 2012. događaji
U Poljskoj i Ukrajini biću domaćin UEFA EURO Prvenstva u fudbalu. Skoro sam bila primljena u sedištu u Ukrajini oko dogovora za dalju saradnju. Odlučila sam da podržim UEFA EURO 2012. u Kijevu. Moja firma i brend Chilli Palmer’s će, zajedno sa ukrajinskom Nedeljom mode, organizovati EURO 2012. Fashion & Music Events. Prvi događaj u Kijevu biće EURO 2012. After-Draw Party u čast EURO 2012. Fashion & Music Events, i to 2. decembra 2011. Fashion Rocks Sport, najveći Fashion & Music Party EURO 2012. podržaće UEFA delegaciju i VIP, uključujući i 16 fudbalskih reprezentacija. Na leto 2012. u Kijevu podržaću drugačiji EURO 2012. Fashion & Music Event, koji uključuje neke socijalne projekte.
Naravno da bi bilo lepo da nastavimo da pričamo, ali onda bi vam trebalo specijalno izdanje vašeg časopisa (smeh). Hvala vam za intervju, bilo mi je zadovoljstvo da odgovorim na vaša pitanja i da otkrijem vašim čitaocima delić moje karijere.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)
