Dragana Milanović ima 28 godina, završen Italijanski jezik i književnost na katedri za italijanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i master iz Marketing menadžmenta i odnosa s javnošću na FON-u. Ovako obično počinju medijski tekstovi o mladima koji imaju nekoliko univerzitetskih diploma i nijednu ponudu za posao, međutim Draganina priča je drugačija – ona je sama sebe zaposlila. Naša sagovornica proizvodi košulje pod sopstvenim brendom – Roberto Baressi. Za čitaoce Wannabe-a Dragana govori o svojim preduzetničkim počecima, o tome šta je potrebno za uspeh u Srbiji, o satisfakciji posle susreta sa zadovoljnim kupcima, a razgovor nas dalje vodi ka modi i italijanskom načinu života u Srbiji.

WANNABE MAGAZINE: Kako si se odvažila da u vreme kada većina mladih razmišlja o emigraciji, ti ostaneš u Srbiji i u njoj otpočneš biznis?

DRAGANA MILANOVIĆ: To je bio sticaj okolnosti. Imala sam „njuh“ za ono što nedostaje domaćem tržištu, a moji roditelji su još devedesetih godina bili preduzetnici i bavili se istim ovim poslom, tako da mislim da su me još tada zarazili ovim idejom.

Ali krenimo od početka. Dok sam studirala italijanski jezik, često sam raspuste provodila u ovoj zemlji, tamo sam zavolela njihovu modu kao i potrebu da unose dozu umetnosti i u svakodnevne, obične aktivnosti, poput ispijanja kafe. Tamo sam se zaljubila u njihov stil života – čuveni italijanski dolce vita.

Roberto Baressi kosulje Dragana Milanovic Wannabe intervju: Dragana Milanović, vlasnica brenda Roberto Baressi

Ali pored toga, u Italiji sam upoznavala zanimljive mlade ljude koji su pokretali svoje biznise i odlučila sam da isto to uradim u Srbiji, na ‘italijanski’ način. Velika prednost mi je bila činjenica da su moji roditelji već imali iskustva u ovom poslu i da su mi pružili veliku podršku. Naime, moj otac je od 1991. do 2005. godine šio za svetski poznate brendove kao što su Dolce & Gabbana, Cavalli, Guess by Marciano. Njegove stare mašine sam iskoristila za početak proizvodnje košulja.

Puno su mi pomogle i radne navike koje su mi moji roditelji usadili. Kad sam bila mala, često sam sa ocem išla na poslovna putovanja, jer je smatrao da treba što više da naučim o poslu i da vidim kako biznis izgleda uživo. Kada sam položila vožnju u srednjoj školi, imao je običaj čak i da mi opravda nekoliko izostanaka da bih mogla sa njim na putovanja jer „treba sve znati, nikad se ne zna kad može da ti zatreba“. Zahvalna sam mu na tome, jer mi je još tada „ušla u krv“ ideja o sopstvenom biznisu.

Većina mladih ljudi razmišlja o odlasku iz zemlje, a od onih koji odluče da ostanu retko ko želi da se bavi preduzetništvom. No, čak i kada bi imali želju da naprave sopstveni biznis većina mladih bi početni kapital uložila u otvaranje kafića ili noćnih klubova. Zašto si ti si odlučila da se baviš proizvodnjom tekstila?

Ja sam esteta i prija mi kada sam okružena lepim stvarima, a kao i svaka žena, obožavam garderobu. Uz posao koji su prethodno imali moji roditelji, bilo je više nego jasno da ću se i ja baviti tekstilom.

Kada se ljudi danas odlučuju za poslovna ulaganja tu obično dominira sektor usluga – jeftinije je i manje zahtevno. Svako ko ima bilo kakvu vrstu proizvodnog procesa u okviru svoje delatnosti zna da je to najkomplikovaniji segment biznisa. Proizvodni pogon je jedan veliki konglomerat koji stalno morate „hraniti“ da bi vaš posao bio održiv i rentabilan. Osim što morate dosta uložiti u proizvodni pogon a zatim stalno pratiti da li mu nešto nedostaje, morate i svoje proizvode plasirati na tržište, prodati ih i sve to naplatiti. Potrebno je mnogo dobrog planiranja da bi se krug od nabavke, preko proizvodnje do prodaje održao.

U prethodnom pitanju smo pomenuli i veliki odliv mozgova iz zemlje. Šta je tebe zadržalo u Srbiji i dalo ti volju da pokreneš svoj posao?

Mislim da je nasleđe jako bitna stvar u mom poslu, a Srbija je dugo bila poznata po kvalitetnim tekstilnim proizvodima. No, zbog ekonomskih kriza, ratova i drugih nesreća koje smo proživeli u prethodnih 25 godina, veliki tekstilni sistemi su propali, zbog čega smo izgubili bitku sa jeftinim proizvodima sa Dalekog Istoka. Ja sam preuzela štafetu od svog oca i krenula da razvijam posao kroz sopstveni brend. Ta mogućnost da ostavim lični pečat mi je bila poseban podstrek.

Košulje možda nisu prvo što vidite na čoveku ali svakako su važan deo odeće jer su u direktnom kontaktu sa našom kožom. Zato sam odlučila da pravim košulje od stoprocentnog pamuka koje neće biti preskupe, koje će moći da se prodaju na ovom tržištu. Drago mi je što su Roberto Baressi košulje domaći proizvod i što dobijamo pohvale od kupaca koji su odušljevljeni što u Srbiji mogu da kupe nešto što je lepo i kvalitetno, a pri tome je domaće proizvodnje.

Roberto Baressi zenske kosulje Wannabe intervju: Dragana Milanović, vlasnica brenda Roberto Baressi

Istraživanja kažu da je psihološki profil većine preduzetnika osoba koja voli da drži „sve konce u svojim rukama“. Da li si ti ovaj tip menadžera?

U našem slučaju to nije tako – imam veliku podršku porodice i tima koji je uključen u posao od samog početka. Uvek se konsultujem i pitam za mišljenje ljude od ukusa. Angažujem stručnjake i veoma mi je važno njihovo mišljenje. Smatram da jedan čovek ne može znati sve o svemu. Evo kako to izgleda na našem primeru – mi pravimo košulje i svi imamo različite ukuse za iste. Svi mi različito percepiramo nijanse a dezeni nas asociraju na drugačije stvari, sve je to, dakle, individualno. Možda će košulja koja se meni ne sviđa biti najprodavanija. Zato u firmi odlučujemo glasanjem, ako više nas ima pozitivno mišljenje o nekoj košulji vrlo je verovatrno da će ona imati uspeh na tržištu. Ono na uštrb čega se nikad ne ide jeste kvalitet – uvek koristimo italijanski stoprocentni pamuk i nabavljamo sirovine od njihovih proverenih firmi koje nam izdaju sertifikat sa garancijom da su sve tkanine italijanskog porekla.

Da li imaš komunikaciju sa kupcima tvojih košulja?

I dan danas je to moj omiljeni deo posla. Zbog obaveza više ne mogu da provodim po ceo dan u radnjama, ali kada god nađem vremena dođem u neku od naše dve prodavnice. Veoma me raduje činjenica da sada već imamo stalne kupce, ljude koji nam se iznova vraćaju. Najsrećnija sam kada vidim poznata lica u našim radnjama jer onda znam da smo na dobrom putu i da dobro radimo naš posao. Uvek volim da čujem sugestije kupaca, jer tako naše proizvode prilagođavamo ljudima, za koje ih i pravimo.

Koliko korišćenje modernih tehnologija, poput društvenih mreža, može biti od pomoći u tradicionalnom sektoru privrede poput proizvodnje tekstila?

Prva prodavnica koju smo otvorili nalazila se na nimalo prometnom mestu u Belvilu i u nju smo prve klijente uspeli da privučemo uglavnom marketingom na internetu i društvenim mrežama. Međutim kada se posao zahuktao uspeli smo da iznajmimo dva lokala na boljim mestima. Zahvaljujući našoj Fejsbuk stranici kosulje.rs koja danas ima oko 37.000 članova, uspeli smo pre svega da privučemo kupce a potom i da zadržimo njihovu pažnju.

Pričali smo o radnim navikama, o modi, o tuđim ukusima, o preduzetništvu i o kvalitetu košulja, ali nikako da te pitamo – kakve ti košulje nosiš?

Ja sam klasični tip, najviše imam belih košulja. Omiljene su mi one sa većom, čvrstom kragnom, od čistog pamuka. Njih u šali zovem „košuljama sa stavom“. U svakom slučaju, u beloj košulji se osećam najkulturnije i najprofesionalnije. Tako obučena mogu da uslužujem kupce u našim radnjama, da „istrčim“ na neplanirani sastanak, ali i da uz dobre cipele i džins produžim u izlazak sa društvom.

Roberto Baressi Dragana Milanovic Wannabe intervju: Dragana Milanović, vlasnica brenda Roberto Baressi

Kafana nas je dovela do poslednjeg pitanja. Kako mlada i uspešna preduzetnica provodi svoje slobodno vreme?

Neretko posao nosim kući, imam i dosta poslovnih putovanja a često i sastanke sa svojim timom do kasno u noć. Iz ovih razloga nemam dovoljno vremena za sve slobodne aktivnosti koje bih htela, ali to se nekako i podrazumeva. Prijatelji znaju kakvim poslom se bavim, pa i kada u poslednji čas otkažem druženje ili padnem u iskušenje da „otspavam na kratko“ za stolom u kafiću, većina me razume. Pa ipak, imam 28 godina i ne želim da zbog posla propustim život. Zahvaljujući tome što imam dosta energije uspevam da održim i svoj društveni život. Poslednjih šest godina se aktivno bavim aštanga jogom koja me na neverovatan način regeneriše u svakom mogućem smislu. A samo kada sam fizički jaka i u dobroj formi osećam se i mentalno jakom.

Za više informacija o Roberto Baressi brendu posetite njihov zvaničan sajt ili blog.

Comments