Čitajući knjigu “Muškarci od A do Š”, duhoviti prvenac Sonje Madžar i azbuku raznoraznih muških karaktera, pokušavao sam da sebe učačkam i prepoznam u nekima od njih. Bio bih totalno neiskren ako bih rekao da se nisam pronašao. Alkoholičar, Besposličar, Edipovac, Đonobrazi, Jednolični, pa i Cicija, sigurno nisu osobine po kojima bismo voleli da nas neka žena pamti, a još manje piše o nama. Muzikalni, Sveznajući i Ljubavnik koji je pri tome Lep Frajer, Čarobnjak i Šmeker, sigurno su osobine koje su san mnogih.
Nisam ja stručnjak za muško-ženske odnose, već samo jedan običan momak u godinama, koji nikako ne želi da, kao i mnoge devojke oko njega, zauvek ostane sam. Ovu knjigu bi i trebalo da čitaju muškarci, jer žene ovo već znaju. Ako bi, dok čitaju, svakom slovu azbuke dodali bar po jedan nov karakter, dokazali bi da su bar svesni da bez žena ne mogu da idu dalje kroz ovaj brz i kratak život.
Predstavljam vam Sonju Madžar.
WANNABE MAGAZINE: Reci nam nešto o sebi.
SONJA MADŽAR: Rođena sam 1981. godine u Novom Sadu. Završila sam studije menadžmenta u medijima i odmah po završetku počela da se bavim novinarstvom. Najpre sam nekoliko godina radila u dnevnim novinama, u rubrici za kulturu, a kasnije sam počela da pišem za različite magazine i Internet izdanja. S vremena na vreme sam uključena i u organizaciju manjih festivala, među kojima je i “Interzone”, festival aktuelne muzike.
Koliko dugo se baviš pisanjem?
Zaista odavno pišem. Sećam se da sam čak i u gimnazijskim danima “pravila” neki mali časopis. Sve je bilo vezano za naš razred i sad kad se setim, mogu da kažem da je imao vrlo jasnu koncepciju. Na početku su bile “flash” vesti, pa, na primer, dve teme, pa izmišljeni intervjui i na kraju se završavalo nekim molbama i žalbama. Naravno, sve je to bilo zezanje i vrlo interno, pa je i ostajalo u okviru našeg razreda. Na fakultetu sam uredno pisala za fakultetski časopis i čim sam završila, počela sam da radim. Tako da, mogu da kažem da u mom pisanju nije bilo nekih većih pauza. Pisanje je jedina stvar koju radim sa lakoćom i valjda je to onda ono pravo.
Neka imena iz sveta književnosti čiji stil voliš da čitaš?
Uvek nešto čitam, ali mi često prozuji kroz glavu kako zapravo ne čitam dovoljno. Pre studija menadžmenta u medijima, studirala sam francuski jezik i književnost i jedino za taj period života mogu da kažem da sam dosta čitala – moralo se. Naravno, kasnije sam nastavila, ali ne tim intenzitetom. U poslednje vreme više volim da čitam kraće forme. Nekako mi se čini da ostavljaju jači utisak na mene i pri tom ne mislim samo na savremene pisce. Izdvojila bih Mišela de Montenja i njegove “Oglede”. To je knjiga sa kojom sam se davno susrela i kojoj se često vraćam, jer smatram da je potpuno besmrtna i puna mudrosti, kao i da je iako pisana u 16. veku potpuno u toku sa današnjicom. Zatim, volim Selindžerovu zbirku “Nine Stories”, ali i “Velikog Getsbija” – knjigu koju s vremena na vreme ponovo čitam jer volim atmosferu u tom romanu. Od savremenih pisaca, Haruki Murakami mi je jedno leto bio omiljeni. Kad sam emotivnija, onda uzimam da čitam bajke, od kojih me uvek ponovo rasplače “Srećni princ”. Već neko vreme zaobilazim Oskara Vajlda. Čitam i dela domaćih autora i kada bi trebalo da izdvojim jednog – sasvim sigurno bih se opredelila za Teofila Pančića.
Knjiga koju bi svaki čitalac Wannabe-a trebalo da pročita?
Kada god neko dođe kod mene, pogleda u knjige i zamoli me da mu dam nešto za čitanje. Tada uvek uzvratim pitanjem: “Jesi li čitao/la ‘Velikog Getsbija’?”. Mislim da je to divan roman o velikoj ljubavi, strasti, žrtvi, moralu i još mnogim temama koje su sklopljene u sasvim običnu priču i kao što sam već rekla, u privlačnu i zanimljivu atmosferu. Dakle, svaka čitateljka i čitalac Wannabe Magazine-a bi, ako to već nisu uradili, trebalo da pročita “Velikog Getsbija”.
Da li si se ikada poistovetila ili bar poželela da budeš neka junakinja romana i koja?
Dok čitam, nikada ne želim da stavim sebe u poziciju junakinje priče. Prosto, uvek vizualizujem junake, zamislim lice, telo, garderobu i sve ostalo. Ako je neka priča koja je meni bliska, onda imam stereo u glavi, pa paralelno razmišljam ili zamišljam ili pomislim u sebi: “Kako bi bilo lepo da se to meni desi”. A ako čitam Ničea, Montenja i slične stvari, onda tu nema mesta likovima.
Muškarci od A do Š? Otkud ideja za takvu azbuku?
Ako kažem da mi je to palo na pamet jedno veče dok sam se tuširala, onda verovatno neće zvučati ozbiljno. Zapravo, počela sam pre otprilike dve godine da pišem roman, pa sam se jako zapetljala i ostavila to. Tada sam shvatila da bi bilo bolje da pišem kraće forme, samo je trebalo da osmislim koncepciju. A pošto imam vrlo širok krug ljudi oko sebe, imam i vrlo širok krug priča koje prate sve te ljude, pa i mene. Trebalo je to nekako kategorizovati. I stvarno, jedno veče dok sam se tuširala, palo mi je na pamet to – za svako slovo iz azbuke bi mogla da bude jedna kategorija muškaraca. Nekako mi je bilo logično da pišem o muško-ženskim odnosima, jer je to ono što živimo, ono čemu se radujemo, zbog čega patimo i vrlo često ne znamo šta da radimo.
Zašto si sama izdala knjigu?
Nemam nikakva, ama baš nikakva iskustva sa izdavanjem. Kada sam krenula da pričam sa izdavačima, niko nije bio preterano oduševljen idejom i niko od njih nije ni dao nekakvu ozbiljnu ponudu. S druge strane, porodica i prijatelji kojima sam davala delove da čitaju su bili oduševljeni i sve vreme mi govorili da tu priču moram dovesti do kraja. Takođe, ja sam i sama intimno verovala u sve to i eto, sama sam izdala svoju prvu knjigu. Ne mogu da kažem da mi Kiplingova pesma “If” nije bila svakodnevna mantra.
Kako je tekao proces pisanja ove knjige?
Definitivno znam da sam počela od “A” (Alkoholičar), pa sam napisala “B” (Besposličare) i možda sam još nekoliko pisala redom, ali sam ubrzo nastavila bez reda, odnosno pisala sam one koji su mi bili najsmešniji i za koje sam imala jasnu priču u glavi i rezervisano slovo.
U kakvoj poziciji si ti kao mlad pisac sa prvom knjigom pred izdavačima u Srbiji?
Ja sam za izdavače verovatno “neka tamo, koja piše nešto tamo i sad hoće to da izda”. Mislim, obzirom na celokupno stanje u zemlji, to je verovatno i potpuno logično. Naravno, ja sam uredno izdavačima slala i svoju biografiju, kao i kraći opis knjige, ali rezultat je na kraju bio taj da sam u jednom momentu pomislila: “Koliko ćeš još čekati?” Tako sam rešila da uz pomoć prijatelja uradim sve što prethodi štampanju. Na kraju krajeva, ovako je nekako draže – lekturu, prelom, dizajn i recenziju su uradili moji prijatelji i ako sve to imam u svojoj prvoj knjizi, stvarno bi bilo krajnje razmaženo da kažem da nisam prezadovoljna.
Koji je od ovih 30 muškaraca ostavio najjači utisak na tebe?
Da se razumemo odmah na početku – tih 30 kategorija, a u proseku 90 muškaraca, nisu samo iz mog iskustva. To su priče koje sam slušala nekada u nedogled, nekada samo načula, a neke i sama preživela. Ako bih morala da izdvojim onog koji je ostavio najjači utisak na mene, onda je to svakako jedan koji je pod “D” (Dobar – Bolji – Najbolji). Ipak, to je davna prošlost i zablindirana priča.
Kojem od muškaraca iz knjige bi istolerisala što je takav i imala ga kraj sebe za ceo život?
Ovo je preteško pitanje! Ne mogu “Alkosu” da istolerišem što je stalno pijan, “Besposličari” ne dolaze u obzir, “Vernici” i ja smo dva sveta, “Gadljivi” ne bi hteli sa mnom jer bi nalazili mane svakih sat vremena, “Cicije” – nikad, “Đonobrazi” mi nisu potrebni, “Sveznajući” bi mi sigurno zamerali što sam završila privatni fakultet, a sa “Lepima” ne bih znala kako i šta. Šalim se malo. Kroz celu knjigu se provlači ideja ljubavi, bar sam htela da tako bude.
Karakter koji te je najviše izbacio iz takta dok si pisala knjigu?
Jao! Mnogi su me izbacili iz takta dok sam pisala, prisećala se i ponovo proživljavala te priče. Ipak, nekako mislim da većinu devojaka najviše nerviraju “Pokojnici – Povratnici – Pokajnici”. Nemojte nam se, bre, vraćati i kajati se! U stvari, ne nerviraju me oni toliko, nego me nervira kad smo mi slabe na njih.
Da li se u međuvremenu pojavio neki novi muškarac pored tebe i kako bi ga nazvala?
Ha, ha, ha… U međuvremenu se baš javio taj jedan “Pokojnik”, posle njega jedan “Opasan”, pa jedan “Alkoholičar”. Šalim se. Jeste! Pojavio se jedan i moje drugarice i ja navijamo da će on biti onaj pod “D” (Dobar – Bolji – Najbolji). Mislim, ima potencijala za to.
Koliko je u ovoj knjizi prisutno tvoje lično iskustvo?
Ima mojih ličnih priča, ali ima i priča od mojih drugarica. Neke svoje priče sam stavljala pod ono: “Baš je jedna moja drugarica…”, čisto da ne bude sve baš tako crno na belo. Ali mogu da kažem da su se neke moje priče od pisanja do sada potpuno izmenile, pa tako jedan “Džiber” kaže da je sasvim u redu to što sam ga stavila u knjigu i pita me: “Pa dobro sad, jesam li makar glavni ‘Džiber’ od tih nekoliko nabrojanih?”, a ja mu kažem: “Brate, jesi!”, i sad smo u OK odnosima. Verovatno dok ne pročita.
Da li je neki muškarac već pročitao tvoju knjigu i kako je reagovao?
Onaj koji je pisao recenziju je, nadam se, i pročitao, pa se na koricama može videti kako je reagovao. Mislim da do sada još nijedan nije pročitao celu knjigu, mada sam onako bojažljivo slala delove nekima za koje smatram da su vrlo kritični i reagovali su sjajno. Jedan od njih mi je čak dao potpuno neočekivanu podršku i moram da priznam da mi je to zaista puno značilo. Jedan je rekao da mu je super, ali da bi mu sigurno bilo bolje da je žensko. Bilo je i nekih koji nisu uopšte reagovali.
Kako će sad ova knjiga nastaviti svoj život?
Planiram uskoro da napravim promociju u Novom Sadu i ovih dana knjiga će moći da se kupi u knjižari “Orfelin” u Novom Sadu. Iskreno, najviše bih volela da se “Muškarci od A do Š” nađu u trafikama i tako budu dostupni svakodnevno i svima.
Kako Sonja provodi svoje novosadske dane i da li već ima ideju za nešto novo?
Ovo proleće, koje se muči da počne, mi zadaje muke. Obožavam da vreme provodim napolju, a kad krenu kiša i vetar, to me užasno nervira i remeti mi planove. Mada, uzbudljivo mi je počelo na svim poljima, pa na kraju svakog dana ipak zafali nekoliko sati. Ti sati mi zafale zbog ideja koje imam. Možda preambiciozno zvuči kad kažem da imam dve ideje – jedna je vezana za moderne bajke, druga za muško-ženske odnose (kroz koncept o hrani), ali jednostavno – tako je.
Za kraj, Wannabe Magazine i Sonja Madžar poklanjaju vam jedan primerak knjige “Muškarci od A do Š”. Potrebno je da u komentarima ispod ovog teksta napišete najzanimljivije odbijanje koje ste doživeli od strane suprotnog pola. Autor komentara koji večeras do ponoći dobije najveći broj lajkova (tj. klikova na opciju “Sviđa mi se”) osvojiće ovu knjigu.
Stilista i fotograf: Srđan Šveljo
Srđan Šveljo, autor bloga Urbanlook, je na “ovde” zbog svoje modno-muzičke misije. Približiti drugima onaj malo drugačiji zvuk i ritam – elektro emociju začinjenu retroom i onu malo neobičniju avangardniju modnu kombinaciju, dezen, detalj. To je pravi smisao i slika ovog, kako kažu, lifestyle gurua.
