Zabavan i harizmatičan, stasit i inteligentan. Mlada nada modelinga u Srbiji. Imali smo čast da kroz par pitanja predstavimo Petra Pavlovića u ulozi, kako sam voli da kaže, sasvim običnog studenta iza koje se krije talentovani maneken.
WANNABE MAGAZINE: Ispričaj nam kako je sve počelo. Kako si došao na ideju da postaneš model?
PETAR PAVLOVIĆ: Oduvek su mi govorili da imam talenta za glumu, scenu uopšte. Iz straha, ili već nečeg drugog, nisam se usuđivao da načinim odlučujući korak ka glumi. Ali, sasvim slučajno, moja bivša devojka predložila mi je da odem na kasting za nova lica, oko čega smo se čak raspravljali. (smeh) Na kraju je ipak pobedila, otišao sam na kasting i tako je sve počelo.
Svoj put modela počeo si u Srbiji. Sa kim si do sada sarađivao?
Srbija je malo tržište i, po nekom mom mišljenju, dosta je nerazvijeno u ovoj branši, a konkurencija među manekenima je zaista velika. Do sada sam sarađivao sa poznatijim i manje poznatim dizajnerima, radio za par brendova od kojih bih izdvojio Costume National, Fashion Company, C&A.
Put modelinga te je odveo u inostranstvo. Mozeš li nam reći nešto o tom iskustvu?
Na mogućnost da se okušam u radu u inostranstvu gledam kao na nešto što je doprinelo, s jedne strane, mom profesionalnom razvoju, a s druge strane, mom ličnom usavršavanju. U svakom slučaju, bilo je to odlično iskustvo iz kojeg sam naučio mnogo toga o sebi, ali i o drugima. Do sada sam bio u Šangaju i Milanu, ali planiram da putujem mnogo više kad završim fakultet.
Koji su tvoji dalji planovi u svetu modelinga?
Za sada nemam konkretan plan vezan za modeling, s obzirom da su mi studije prioritet. Svaki put kada sebe predstavljam volim da kažem da sam student, ne ističući to čime se bavim jer ljudi umeju da se za takvu informaciju vežu i stvore možda neku sasvim drugačiju sliku. Kao što sam rekao, studije su mi prioriret, ali svakako planiram da napredujem i u svetu modelinga koliko je to moguće.
Za kraj nam reci šta za tebe znači biti lep muškarac?
Smatram da je bitno da, pored fizičke lepote, jedan kompletan muškarac ima lepe manire, da zna da se sa ukusom obuče i da bude uredan, ali isto tako mislim sve to pada u vodu ako osoba ne poseduje barem malo harizme.
Natalija Krstić se često zapita da li celi život provedeš u tišini jer se plašiš da ćeš reći nešto pogrešno. Ako te niko ne čuje, kako će onda naučiti pesmu koju pevaš? Ona daje svoj glas, svoje mastilo i papir, pokret ruke i treptaj oka. Ona voli svoje prijatelje, porodicu, voli sreću koju donose male stvari. Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje…