A život je jedna pojava koja je prilično van kontrole i kontrola koju možemo da uspostavimo odnosi se na prihvatanje, na upravljanje svojim akcijama, biranjem svojih reakcija – mi smo odgovor i taj odgovor treba da bude DA. U strahu i odbrani, prečesto uzvikujemo NE, braneći se od preplavljujućih životnih sadržaja odbacivanjem odgovornosti.
Osobe sa sklonošću spoljašnjem tipu kontrole ubeđene su da njihova osećanja i raspoloženja zavise od drugih ljudi i od okolnosti u kojima se nalaze, kao i da imaju pravo da utiču na druge (bez njihove volje), da smeju i da treba da osuđuju, nagrađuju, kažnjavaju, da je u redu da manipulišu drugima da bi ih naterali da se ponašaju onako kako njima odgovara.
To je svojevrsna psihološka agresija – kad smo ubeđeni da znamo šta je za nekog dobro i rešeni da ga nateramo da nas posluša, ne birajući sredstva i to je način na koji sebe odsecamo od realnosti (verujemo da je nešto istinito samo zato što mi to tako mislimo), kvarimo sve bliske odnose i na kraju u potpunosti promašujemo cilj. A cilj je da kontrolišemo ono što dolazi spolja, da kontrolišemo druge ljude i utičemo na stvari da se odvijaju kako mi želimo.
Dakle, sa spoljašnjim tipom kontrole dobijamo jedino iluziju da smo u pravu i da nismo mi krivi što ne uspevamo da isteramo svoje, jer nam drugi ne dozvoljavaju i jer su se okolnosti nepredviđeno iskomplikovale.
Da biste ostvarili osećanje svrhovitosti, ispunjenosti i smirenosti, morate se odreći spoljašnje kontrole – odbaciti iluzije – i okrenuti se preispitivanju, razumevanju i prihvatanju sebe samih, priznati svoje želje, strahove i težnje, suočiti se sa svojim osećanjima i sa svojim ograničenjima. A kada smo u ravnoteži i dogovoru sa sobom, onda možemo da delujemo i činimo, bez obzira na okolnosti, najbolje što možemo.
Naslovna fotografija: instagram.com/fasheditorials
Brankica Milošević
