Mitovi i zablude o zahvalnosti
Zahvalnost danas “nije na ceni”, jer u socijalnim interakcijama dominiraju često vrlo snažna, ali pogrešna uverenja. Ljudi veruju da kada si zahvalan za ono što imaš – ti se jednostavno utapaš u prosek, održavaš stvari onakvim kakve jesu, ne napreduješ. Zahvalni ljudi izgledaju naivno ili skromno – a to se ne ceni u društvu koje podstiče kompetitivnost i uspeh. Sama zahvalnost se ponekad vezuje za religioznost ili duhovnost.
Međutim, savremena istraživanja pokazuju upravo suprotno.
U jednoj studiji na 2 grupe ispitanika od kojih je jedna negovala zahvalnost, a druga nije – “zahvalna”grupa imala je 20% veće ostvarenje ciljeva. Zahvalni ljudi nisu skromni, ali su skloniji da prihvate odgovornost i za dobre i za loše stvari koje im se dešavaju, a priznaju i zasluge drugih ljudi, što je izuzetno važno za saradnju i timski rad. Negovati zahvalnost, ne samo da nije banalno pozitivno i naivno, već je izuzetno zahtevno, jer je potrebno raditi na osvešćivanju ličnog osećanja da “duguješ” nešto onima koji su ti pomogli u životu. Zahvalnost nam pomaže da budemo rezilijetniji, otporniji na stres i nije vezana samo za religiozna osećanja.
Kako biti zahvalniji i uspešniji na poslu?
Kada nam je cilj postizanje vrhunskih poslovih rezultata u kompaniji, kako Dr Emons navodi, zahvalnost je nužna. Negujući je, smanjujemo toksičnost radne sredine u kojoj su negativizam, žalbe i ogovaranja glavni junaci. Evo šta možeš odmah da uradiš kako bi iskoristila pozitivne efekte zahvalnosti na poslu i učinili svoju radnu sredinu zdravijom:
1. Početi od vrha. Da bismo uveli kulturu zahvalnosti, neophodno je da zaposleni prvo čuju zahvalnost od svog direktora. Važno je da se direktor otvoreno zalaže za izražavanje jasne i autentične zahvalnosti. Ovakvo ponašanje se može uključiti i u kompanijske procedure (kao deo performans menadžment procesa ili redovnih sastanaka).
2. Zahvali se ljudima kojima se nikada ne zahvaljuješ. Ne zaboravi da se zahvališ kafe kuvarici, čistačici, obezbeđenju, administraciji. Javno izražavanje zahvalnosti čini da njihov doprinos postane vidljiv i da svi u kompaniji razumeju kako organizacija funkcioniše, čime se jača poverenje, gradi tim i podiže moral.
3. Fokusiraj se na kvalitet, umesto na kvantitet. Zahvalnosti može biti previše i to treba znati, ne treba preterivati. Važan je kvalitet – autentičnost i iskrenost. Ne možeš nikoga primorati da izražava zahvalnost. To bi bilo kontraproduktivno. Ali možeš obezbediti adekvatne uslove za spontano izražavanje iskrene zahvalnosti.
4. Obezbedi mnogo mogućnosti za zahvalnost. Ljudima treba obezbediti različite opcije, jer nisu svi isti. Slobodno budi maštovita. Različite firme koriste različite metode – od online platformi za izražavanje zahvalnosti, preko panoa u hodnicima firme, pa sve do različitih nagrada ili poklona (slobodan dan, parking mesto i sl). Važno je samo biti konkretan i navesti kome se i zašto zahvaljuješ.
5. Neguj zahvalnost i u kriznim trenucima. Kada se stvari više ne sagledavaju objektivno, već isključivo negativno, zahvalnost pomaže da se redefiniše situacija, da se kriza vidi kao šansa, a ne kao katastrofa. Emons smatra da je nakon kriznih situacija konstruktivno postaviti sledeća pitanja: Koje naše sposobnosti je ova situacija izvukla, a da ih možda nismo bili svesni ili su nas iznenadile? Na koji način smo postali bolja firma zbog ovoga što nam se desilo? Na koji način je ova situacija pomerila prepreke koje su nas ranije sprečavale da se osećamo zahvalno?
Ako želimo da gradimo efikasne timove koji rade sa strašću, energijom i kreativnošću, zahvalnost treba da bude deo našeg arsenala. Kada razvijemo ovu dimenziju kompanijske kulture uspeh je zagarantovan.
Izvor fotografija: instagram.com/cosmo.woman
Ivana Penčić Vlajić i Marija Vojnović Nešić, psihološkinje, Step Up
