Prošle godine sam uspela da ostvarim dugogodišnju želju, a to je da se popnem na Velež. Ovaj prvi put sam to uradila uz pomoć prijatelja koji nas je odvezao starim terenskim autom do samog vrha. Na putu do gore je rekao: ako osetite nadolazak jakog vetra odmah čučnite, i obavezno gledajte gde stajete! Prvo se odnosilo na to da vetar može da te obori, a na vrhu nemaš gde da padneš osim u provaliju, a drugo se odnosilo na poskoke. Oduševio me je pogled sa Veleža, mogla sam ostati gore satima, ćutati i posmatrati.
Velež
Ima u okolini Mostara još puno mesta koja nisam istražila, ali su na mom spisku. Verujem da se moje upoznavanje ovog grada i njegove okoline nikada neće završiti, kao što se ne završava ni učenje. Uvek ostaje još nešto za sledeći put, a taj sledeći put saznam za još neki čarobni kutak i tako u beskraj. Rekla bih sa olakšanjem: na moju veliku sreću!
Rano jutro na Starom mostu
Sreća na vrhu Veleža
Pročitaj još i ovo:
Cinque Terre – Pet zemalja u 11 kilometara
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
