Ne kažem da ne možemo da ih izbegnemo, niti mogu da predložim kako da ih izbegnemo – savet tipa “nemoj biti zaljubljena” bio bi jedini adekvatan, a istovremeno sasvim apsurdan. Svakome zaljubljenom i uopšte, svakome, mogu jedino da posavetujem da čita Teri Pračeta, jer će tamo naći gomile očiglednosti koje ljudski ego i ljudska glupavost radije previđaju ili tumače, nego da prihvate kao očigledno – ako tretirate ovo štivo kao udžbenik o ljudskim slabostima svake vrste i u svim aspektima života. Osim toga, ovo je apsolutno urnebesna avantura u najboljem maniru engleskog humora.
Dakle, voliš taj osećaj zaljubljenosti, tu ustreptalost u grudima, u stomaku, među butinama, taj osećaj da ti srce kuca i vene pulsiraju u celoj tebi, tako da možeš da čuješ i osetiš snagu života, želju za životom, uživanje u životu?
A ko ne voli? Osim onih koji se dobro sećaju kako su prošli put prošli i znaju da ni ovaj put neće proći bolje. Oni samo uzdahnu, pomišljajući maglovito na predstojeće agonije u suzama i bez daha i skoče u bezdan zaljubljenosti, suludo se nadajući (nada, stara kurva) kako će ipak pasti na mekano i preživeti. Ali, dole su kljusa, rupe sa zašiljenim koljem, omče, mreže, noževi u srce i sav olimpijski repertoar igara zaljubljenosti.
Prebrzo mu se poveravaš
On želi da zna sve o tebi i nastupa kao osoba od poverenja, takođe ti se i sam otvara i poverava ti svoje mračne tajne i ti to doživljavaš kao vrhunsku prisnost, znak senzibiliteta kakav se retko sreće i oberučke prihvataš taj odnos, koji izgleda drugačiji od svih ostalih. Posle nekog vremena, pokaješ se za otprilike sve što si mu rekla o sebi i preslišavaš se koliko toga si mu rekla o drugim osobama koje su ti važne i kaješ se zbog poverenja koje si mu ukazala. Kad nekog prebrzo pustiš u svoju dušu i srce, on tamo počne da se oseća kao kod kuće, a ako kod kuće ima nesređene, nesrećne i naporne odnose, takvu će atmosferu ubrzo napraviti i u tvom srcu i duši.
