Preuzimanje krivice
Kao i prebacivanje krivice na druge, čime bežimo od svoje odgovornosti, preuzimanje krivice i opterećivanje sebe stvarima za koje nismo nadležni i odgovorni, destruktivna je zamka uma, koja nas uznemirava i ograničava. Čak i u domenu sopstvenog uticaja, u krugu svoje porodice, vi ne možete biti odgovorni, odnosno, krivi, za greške, propuste i neuspehe svojih bližnjih (jer im niste pomogli, niste obratili pažnju, niste ih usmeravali). Preuzimanje krivice je svojevrstan oblik preterane kontrole, izvrnut naopako, ali jednako toksičan.
Zamka najgoreg scenarija
U strahu, stvaramo u mašti najgore ishode mogućih događaja – očekujemo da se dogodi nešto loše (najgore što možemo da zamislimo) i prepuštamo se strahu, koji uništava kvalitet našeg života. Ako prilikom svakog iščekivanja razvoja neke situacije gubimo smirenost i tonemo u strah i teskobu, sami sebi stvaramo stres koji bismo inače mogli da izbegnemo. Osim toga, snaga misli je privlačna – ako svoju energiju usmerite na vizualizaciju najgorih ishoda, verovatno ćete ih i materijalizovati. Iz ugla psihologije, pesimizam vodi u neurozu, anksioznost i depresiju i savetuju da pokušate da izbalansirate svoje “crne misli” tako što ćete napisati dva spiska – jedan sa najgorim scenarijima, a drugi sa najboljim (ili boljim) razvojima događajima i ishodima. Tako ćete svom umu poručiti da postoji i drugaj, pozitivna perspektiva i da je ona barem jednako moguća kao i negativna.
Pobuna protiv nepravde
Naivni idealizam nas navodi da verujemo da se pravda može uspostaviti i da se mi možemo za nju izboriti, pritom ne ispitujući svoju viziju pravednosti. Ljudska pravda je, kao i poimanje vremena, linearana i mi želimo da vidimo njena dela i rezultate odmah,ali u širem, kosmičkom kontekstu, pravednost, kao i vreme prevazilazi granice našeg shvatanja i naših života. Sve je kako treba da bude, a ako nešto želimo da popravimo, to možemo da činimo samo u granicama sopstvenog uticaja – svojih izbora i načina života, svog razvoja i svojih odnosa sa bližnjima. Život nije fer, ali možda i ne treba da bude, odnosno, to suočavanje sa nepravdom i surovošću predstavlja naše lekcije, koje treba da primenimo u svom životu – na taj način doprinosimo opštem dobru i pravdi.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
