Hot topics

5 Gum i WANNABE MAGAZINE vas pozivaju da nam ispričate kako ste ostvarili svoj najveći san!

Kako da iskoristiš period samoizolacije da najzad dođeš do željene figure

Kako da pomogneš sebi kada se osećaš loše

Jedini trend koji treba da pratimo ove godine

4 znaka Zodijaka koji će procvetati tokom 2020. godine

8 efikasnih načina da prevaziđeš kreativne blokade na poslu

Minimalisti, ovo će biti vaši omiljeni prolećni trendovi!

Detoks plan ishrane za sve nas koje nikada nemamo vremena!

5 #wellness rezolucija kojih ćeš želeti da se pridržavaš ove godine

Makeup trendovi koji će dominirati u 2020.

1/2

Ponekad, inteligencija uopšte nije dovoljna, čak doprinosi konfuziji i dezorijentaciji, jer stavljajući snagu uma na prvo mesto, upadamo u zamke koje nas vode u iluziju, umesto u uvid i istinu. Ovo su najčešće zamke uma, u koje svi upadamo, čak i onda kada proširujemo svest i budimo svoje biće, u nastojanju da se oslobodimo iluzija i dopremo do istine i smisla.

Stvaramo zaključke zasnovane na emocijama

Psiholozi barataju pojmom emicionalne racionalizacije, a to je nešto što svi poznajemo – ili barem, svi radimo. Zaključujemo da je nešto tačno i ispravno, zato što se osećamo loše i ne uzimamo u obzir to da naša osećanja možda nisu objektivno merilo, da nas opterećuju pogrešna uverenja i predrasude. Identifikujući se sa osećanjima, donosimo naizgled logične i razumne zaključke, koji su zapravo samo racionalizacija naših emocija – nisu validni kao zaključci, niti nam omogućavaju da bolje razumemo svoja osećanja. Na taj način ograđujemo sebe unutar sebe i umesto da osećanja koristimo kao instrument orijentacije u odnosu na sebe, koristimo ih kao smernice za svoje ponašanje u odnosu na svet oko sebe. Kao kad u ljutnji zaključite da su svi zlonamerni i da ne treba ni u koga da imate poverenja, ili u nesigurnosti odustanete od slanja svog rada na neki konkurs, jer ste ubeđeni da ništa ne vredi i da sigurno neće proći. Kada uhvatite sebe u procesu emocionalne racionalizacije, pokušajte da postavite sebi pitanja kao što su “da li neke činjenice potvrđuju moje rasuđivanje, ili se vodim samo emocijama” ili “da li su moja osećanja ograničena i obojena predrasudama i pogrešnim uverenjima”.

Zamke uma koje treba da izbegneš e1584369618340 Zamke uma koje treba da izbegneš

Prebacivanje krivice

To je često prva reakcija kada smo u nečemu osujećeni, kada se osećamo frustrirano i teskobno – naljutimo se i neko drugi nam je kriv, jer je nešto uradio što nas je sabotiralo, ili nije uradio nešto što bi nas podržalo. Kao kad u žurbi zaboravimo nešto bitno da ponesemo sa sobom (ključeve, novčanik, dokumenta), a kad otkrijemo šta smo zaboravili, krivimo nekog drugog, jer nas je požurivao, nervirao nas dok smo se spremali i nismo mogli da se fokusiramo. To je možda tačna rekonstrukcija situacije u kojoj smo nešto zaboravili u žurbi, ali zaista niko nije odgovoran za naše reakcije u stresnoj situaciji. Za svoja osećanja i stanja sami smo odgovorni. Sklonost da druge okrivljujemo zbog svojih propusta i grešaka, jeste prebacivanje, odnosno, nepreuzimanje odgovornosti za sebe.

Editors choice