Sanjarenje je u današnje vreme luksuz – gubljenje vremena koje retko sebi možemo da priuštimo, a možda smo i zaboravili kako da se opustimo, prepuštajući se maštanju i sanjarenju. Kad izgubimo ritam koji svakodnevica nameće i izgubimo se u prijatnim mislima, osećamo krivicu – ništa nismo radili, bili smo neproduktivni, silno vreme smo straćili, boraveći van realnosti. Ali, nama je potrebno da redovno pravimo izlete van realnosti, u svoja maštanja i sanjarenja – to opušta, angažuje mozak na načine koji su krajnje korisni i zapravo predstavlja vizualizaciju – tehniku privlačenja dobrih stvari, koju nam savetuju svi mogući koučevi, predstavnici popularne psihologije, treneri uma i ostali znalci.
Formula je jednostavna – sve što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš. Sanjarenje o stvarima koje želiš da postigneš, situacijama u kojima želiš da se nađeš, pozitivnom razvoju događaja, srećnoj ljubavi, uspehu – stvaraju prostor u tvom umu za prihvatanje dobrih stvari i dobrih ishoda, pomažu ti da se navikneš na ideju da nešto hoćeš i možeš, da se pokreneš i da prepoznaš prilike za delovanje. Zato ne treba da osećaš da gubiš vreme kad u mislima odlutaš na neka bolja mesta, tamo gde se osećaš srećnije, ispunjenije, uspešnije – to su mesta na kojima realno možeš da se nađeš, kad uskladiš svoje namere i akcije sa svojim snovima.
Sanjarenje aktivira centre u mozgu zadužene za rešavanje kompleksnih problema, kažu stručnjaci. Istraživanja su pokazala da se aktivnost tog dela mozga pojačavala, što su ispitanici intenzivnije i duže maštali i sanjarili. To je onaj mehanizam koji poznajemo – kad nas nešto opterećuje i muči, ne uspevamo da nađemo rešenje dok smo fokusirani i razmišljamo o problemu, ali kad počnemo da se bavimo nekim dosadnim i rutinskim poslom, koji dozvoljava mislima da odlutaju, razna rešenja nam padaju na pamet, iako uopšte ne razmišljamo o problemu.
