Tako stoje stvari sa vezama koje to nisu. Imamo obavezu da kuliramo, da se ponašamo civilizovano i da racionalizujemo, iako želimo da vrištimo, da mu probušimo gume i razbijemo prozore, da govorimo sebi kako nemamo prava da se bunimo, kako smo i mi mogle tako isto da postupimo, jer smo imale tu slobodu. Ali neobavezna veza je smišljena da bi se ta sloboda svakako iskoristila, a ne da bismo je teoretski imali, kao mogućnost.
Komplikovani odnosi koji nisu veze i čija nas nedovršenost, ili okončanje ostavljaju sa znakom pitanja iznad glave, knedlom u grlu i osećanjem da nas je neko pesnicom raspalio u stomak, posledica su straha i gluposti.
Ko nije spreman da se obaveže, nije nam potreban. Ni na nedelju dana. Ni na pet minuta. Jer ne možemo neobavezno da poslužimo jedni drugima da nam prođe vreme, da se zacele neke prethodne rane.
Ne možemo da se ne upletemo – čim obratimo pažnju i pomislimo kako je to možda neka priča koja ima nastavak, upleli smo se. Neko uvek bude povređen. Računajte odmah da ćete to biti vi.
Izvor fotografija: designscene.com
Aleksina Đorđević
