Intimnost i prisnost pronalaze svoj najjači i najautentičniji izraz u telesnoj ljubavi, kojoj je žudnja i seksualna glad najmanji i najređi motiv. U činu telesnog spajanja, monogamna osoba pronalazi potvrdu povezanosti sa partnerom, ushićenje pripadanja i posvećivanja svog tela, gotovo kao žrtveni, religiozni čin. Ona ne poznaje “samo seks” jer je seks neodvojiv od ostalih, suptilnih i dubokih veza koje gradi u partnerskom odnosu. Pronalazi utehu, samozaborav, način da služi ljubavi, da se preda partneru i kroz telesno zadovoljstvo dosegne duhovnu suštinu veze. Kroz vođenje ljubavi monogamna osoba obožava partnera, slavi ljubav, pronalazi sebe i svoju svrhu, izražava svoja osećanja, doživljava partnera i izlazi mu u susret, služeći njegovom zadovoljstvu. Seks se ne dešava na nivou telesne potrebe i gladi, nego sa osećanjem da se događa nešto važno i potresno, u šta unosi čitavo svoje biće i sve što jeste.
