Zašto je i kome monogamija teška?

Monogamna osoba može na intelektualnom nivou da shvati i prihvati ponašanje poligamnih osoba, a ako njen partner nije suštinski monogaman, već se drži odluke vernosti, nastojeći da u vezi održi vrednosti koje poštuje, pre ili kasnije će morati da razmatra pitanje opraštanja neverstva. Jer, partner će možda doći u situaciju da ne želi da odoli iskušenju, jer ne želi da se odriče nečega što obogaćuje i zadovoljava njegovu potrebu za telesnim ispunjenjem. On će možda biti u stanju da ima “samo seks” ili čak i emotivno prisan odnos sa nekom drugom osobom, a da to ne isključuje njegovu ljubav i pripadnost monogamnoj partnerki. Ona može da shvati da njega izaziva i angažuje nova osoba samo zato što je nova, što je za njega uzbudljivo da otkriva nečije telo, nečiju strast i nežnost, da doživljava sebe u novom odnosu, ali emotivno to ne može da prihvati. Jer ona funkcioniše potpuno drugačije – nju zastrašuje pomisao na promenu partnera, ona voli ono što voli i ne želi da menja i ne zanima je da otkriva sebe u nekom novom odnosu, kad je pronašla sebe u ovom koji joj odgovara. Novi partner za nju nije zanimljiva neistražena teritorija, izvor novih senzacija, nego muka privikavanja na nekoga koga ne poznaje, sa kim se još nije povezala i kome se još nije predala. Tako se osećala i na početku veze sa partnerom kome sada neopozivo pripada. Ona može da oprosti prevaru i preživi povređenost, vođena ljubavlju i razumevanjem za svog partnera, ona ne bi volela da je drugačija i da je njeno breme lakše. Ona ne dovodi u pitanje ljubav i pokušava da se prilagodi zahtevima, potrebama, stavovima i vrednostima partnera, jer ljubav sve uključuje i sve obuhvata. Monogamija je teška i monogamnom partneru i onom ko se odriče površnih zadovoljstava zarad vernosti. Ali kada su oba partnera isključivo monogamna – tada je olakšanje i rasterećenje.