Pronalaženje zadovoljstva, zahvalnosti, smislenosti, ljubavi, vere, poverenja, smirenosti, posao je koji nikada ne prestaje. Zahteva prisutnost i budnost, strpljivost, ponovo podizanje i pokretanje kad padnemo i zaustavimo se. Stalno preispitivanje, stalan rad na sebi.
Zašto uopšte da se trudimo, kad možemo da se prepustimo i dozvolimo negativnosti da nas preplavljuje i nosi? Pre svega, zato što je pozitvnost zdravija od pesimizma, za organizam, za duh i za mozak.
Ljudi koji se trude da gledaju svet iz perspektive pozitivnosti, zahvalnosti, ljubavi i prihvatanja, zadovoljniji su sobom i svojim životom. Oni nastoje da rešavaju probleme, da gaje odnose pune razumevanja i poštovanja, da postižu uspeh sopstvenim zalaganjem i ostvarivanjem sebe kroz karijeru i poslovne ciljeve, pomažući usput drugima da rade to isto – oni se ne osećaju ugroženi konkurencijom i rado prenose znanje i pružaju podršku. Oni su dobri partneri, roditelji, prijatelji, kolege. Oni vide u svima oko sebe dobre strane i nastoje da drže pažnju na tim dobrim stvarima. Oni ohrabruju, motivišu, teše i inspirišu druge ljude, prosto time što vole život, što ništa ne komplikuju, ni sa kim se ne sukobljavaju i samim svojim prisustvom sve olakšavaju.
Osim toga, optimizam ima isceljujući uticaj na naš organizam – dobro utiče na srce i krvne sudove, čuva duševnu stabilnost i privlači u život stvari koje želite. Pozitivnost, znači život bez drame, bez gorčine i komplikovanja.
Sopstvenom pozitivnošću menjamo svet – a to je i jedini način na koji možemo da menjamo svet na bolje. Da sami budemo dobri i bolji i da inspiršemo druge da svojim životnim stavovima i izborima daju doprinos opštoj dobroti i pozitivnosti.
A to je hrabar izbor – put pozitivnosti je onaj kojim se ređe – i teže – ide.
Izvor fotografija: instagram.com/lioninthewild
Brankica Milošević
