Svako ima to iskustvo – ljubav, romantika, strast, veza, a onda ništa. Veza se završi, iz ko zna kojih razloga, stereotipnih ili nekih posebnih, a onda sledi praznina, koju osećaš čak i ako si sama inicirala raskid. Bez obzira da li je olakšanje tvoje dominantno osećanje, ili je to osujećenost, gubitak, patnja zbog izdaje, kraj je uvek isti – manje ili više tužan, donosi jednako osećanje praznine. Dobila si ponovo svoju slobodu, ili si izgubila muškarca sa kojim si htela da ostaneš (ili i jedno i drugo), ali nešto te zaustavlja i umesto da kreneš dalje, kao što ti svi savetuju, vrtiš se u krug, okrećeš se oko sebe i ne možeš jasno da sagledaš ni prošlost ni budućnost. Dezorijentisana si, kao brod bez kormila. Gubiš volju i ne uspevaš da se zainteresuješ ni za šta, a ako ti nešto skrene pažnju, brzo gubiš interesovanje. Hvataš sebe kako uzdišeš i gledaš u prazno, kako posežeš za telefonom da pozoveš dragog da sa njim podeliš neki utisak, pa onda ustukneš, jer se setiš da više nemaš dragog, a onda razmišljaš o tome da li da ga ipak pozoveš. I kad se opet malo prizemljiš u realnosti, shvatiš da su prošli sati u kojima si samo besmisleno vrtela oko istih misli, ne donoseći nikakve zaključke, ne stupajući ni u kakvu akciju.
Dobro, potrebno ti je vreme za tugovanje, ali ti možda uopšte nisi tužna – ipak praznina je tu i pitaš se da li je moguće da ti je veza zauzimala tako ogromno mnogo životnog prostora, da se prosto ne snalaziš bez partnera, iako osećaš da imaš toliko toga da nadoknadiš i jedva čekaš da počneš novi život. Nešto u tebi se opire. Možda moraš da prođeš kroz period praznine i besmisla i tugovanja – ako ne za ljubavlju, onda za navikama i delom života koji je završen, iako te je taj život sputavao, iako shvataš da želiš za sebe drugačiji, bolji i ispunjeniji život. I dok prolaziš kroz taj period, pokušaj da razmišljaš o sebi što poštenije, da pogledaš u svoje srce, u svoje motive i strahove, kao da analiziraš nekog drugog.
Možda ne osećaš da je taj period tvog života zaokružen i završen, jer to nije obeleženo ni na kakav poseban način, ništa se nije desilo što bi označilo zatvaranje jednog poglavlja, jer ste se samo lagano udaljavali i jednog dana ste shvatili da je prošlo više od nedelju dana da se niste ni čuli, ni videli i da nemate ni želju za tim. Mnoge veze se ugase tako, bez ikakvog zvaničnog prekida, razgovora, izjave, objave. Jednostavno se udaljite i ohladite. Ali to zasićenje i osećanje praznine i potrošenosti u tebi još nije završeno, iako se veza završila. Umesto da tragaš za nekom završnicom, posveti se završavanju veze u svojoj glavi – možda treba da završiš sa svim vezama koje su te potrošile i ispraznile i da pronađeš potpuno nov pristup emotivnim odnosima, da bi iskusila onaj koji te osnažuje i puni energijom.
