Lažeš, jer većina onih koji te pitaju kako si, uopšte ne želi da čuje odgovor. Oni samo hoće da razgovaraju i da daju sebi dozvolu da pričaju o sebi. Njih ne zanima stvarno kako si ti. I ako počneš nešto istinito da im govoriš, probe radi, prekinuće te posle dve rečenice sa tim da te potpuno razumeju, jer se to događa i njima, evo na primer – i onda će početi da vezu o sebi, bez hvatanja daha.
Lažeš da si dobro, jer je to tvoj odbrambeni instinkt. Prva reakcija na nečije zadiranje u tvoju privatnost – šta nekog briga kako si ti i kakve probleme imaš, tvoj zaštitni zid se diže i počinješ da pričaš neke neobavezne priče, jer se osećaš ugroženo.
Lažeš, jer više voliš da te ljudi vide kao jaku osobu, koja je u stanju da se nosi sa sopstvenim problemima, koja se nikome ne žali i nikoga ne opterećuje. Ne želiš da neko bude u situaciji da te sažaljeva, to ti je neprihvatljivo. Ne želiš da budeš drama-kvin i da drugi misle da si suviše emotivna i da to komentarišu iza tvojih leđa. Hoćeš da sa njima razgovaraš ravnopravno i ne želiš da ti neko deli savete i soli pamet.
