Oni ne žele da nas povrede, ne žele da nas varaju i ne žele da slušaju prebacivanja. Ako su sa nama u neobaveznoj vezi, onda mogu da misle da su slobodni da se ponašaju onako kako će nas ipak povrediti, da nas varaju, iako to nije varanje i da ne slušaju prebacivanja, jer zvanično, nemamo pravo na to. Naš narod ima jednu prostačku i bolno preciznu poslovicu za takav stav: “Hoćeš da se jebeš, a da ti ne uđe”.

Oni nam kažu da ne žele da se obavezuju, da nisu spremni za vezu, da imaju životne planove koji od njih traže da se u potpunosti posvete sebi i izgradnji karijere, kao da su to razlozi koje mi možemo da razumemo. A mi klimamo glavama, iako nam nije jasno. Kako nekome veza može da smeta u posvećivanju sebi i izgradnji karijere? Šta, ako se posveti meni, onda ne može da ide na posao? Pa nije veza gradilište, pa da joj treba nadzornik puno radno vreme u tri smene. I nisam ja debil, pa da on mora o meni da vodi računa, da stalno bude sa mnom, da me taksira i servisira, umem sama da vodim računa o sebi, a valjda i ja imam neke životne planove, pa mi uopšte ne smeta da budem u vezi!

Mislim, ako cura mora da uči za ispit, napraviće pauzu od dva sata da se vidi sa svojim dečkom, pa će nastaviti da uči. Ako žena mora na posao, gde treba da se dokazuje u profesionalnom smislu, da zadobija poverenje saradnika, da radi prekovremeno i prolazi kroz sve uobičajene zahteve koji se postavljaju početnicima, da li će doći kući i sa vrata pasti onesvešćena, jer se pola dana posvećivala izgradnji karijere? Ili će se okupati, spremiti laganu večeru, upaliti sveće i sačekati dragog da sa njim provede veče u razgovoru i vođenju ljubavi? Šta je tu tako različito i tako zahtevno kod njih?