Rekoh, ne možemo mi to da razumemo. Ali možemo da se poslužimo onim herojstvom koje nam je urođeno, ako smo sigurne da je on ljubav našeg života i da je, kao i svaki muškarac, budala koja ne vidi da će izgubiti najbolju stvar u svom životu, ako mu to dozvolimo. U stvarima srca, oni su najčešće prosto glupi i ograničeni. Nemaju pojma. Nemaju kapacitete. Tačka. Zato smo mi tu, da unesemo pojam i upotrebimo kapacitete, samo ako imamo živaca, tojest, ako smo sigurne. A često jesmo.
I tako, imamo veze koje nisu veze, jer oni tako žele, tojest ne žele. Pravimo se lude iako znamo da nas varaju, jer znamo i da su nam privrženi, ali da prosto pogrešno shvataju slobodu. Jer kapaciteti. Tolerišemo njihovu beskrajnu sebičnost i čekamo da odrastu. Ponekad dočekamo. Ponekad izgubimo strpljenje, ili sretnemo nekog zrelog, punog života i energije i spremnog da se obaveže. A onda ovaj naš neobavezni pati ostatak života, glođući svoju slobodu kao suvu kost iz koje je odavno sva srž posisana.
Oni ne žele da se obavežu, ali oni se i ne pitaju, činjenica je. Pitamo se mi. Ako ih pustimo, otići će. Ako rešimo da ih ne pustimo, pakleno ćemo se provoditi, ali ćemo možda biti nagrađene u nekom trenutku, posle deset godina, ili tako nešto. To je onaj trenutak kad kažu “čoveče, koja sam ja budala.” I nije neka novost. A ni satisfakcija.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvori fotografija: www.hercampus.com, www.councilforrelationships.org, www.thelifeafterproject.com, www.huffingtonpost.com
Aleksina Đorđević
