U samoći, mi nismo zaista odsečeni od čulnih informacija iz spoljašnje sredine, niti nam je uskraćena socijalna interakcija, zahvaljujući savremenim sredstvima komunikacije i internetu. Čak i ako nemamo koga da pozovemo i razgovaramo, možemo da komuniciramo sa nepoznatim ljudima preko društvenih mreža i sajtova osmišljenih za usamljene ljude koji žele nekog da upoznaju. Ali to je savremeni oblik izolacije, u kome možemo da ostvarimo interakcije bez osećanja pripadnosti, bez fizičke prisutnosti druge osobe, bez istinske razmene emocija i energije i samo na površini predstavlja način da pobegnemo od očajne usamljenosti. Za stvarni osećaj uključenosti i socijalne pripadnosti, potrebno nam je sve što nam u samoći nedostaje – partner, telesna razmena nežnosti, aktivnosti u zajednici i osećaj pripadnosti grupi, a veoma je važno i da budemo angažovani na poslu, da imamo osećaj da radimo nešto što ima smisla i čime doprinosimo zajednici. Naše mesto među drugima daje nam osećaj ukorenjenosti i smisla. Manji procenat ljudi koji vole samoću, ne traže komunikaciju ni na ovaj način. Oni su posvećeni sopstvenim interesovanjima, razmišljanjima, čitanju, učenju, kreativnim aktivnostima koje zahtevaju mir i samoću i održavaju kontakte samo sa najbližim osobama, članovima porodice ili malobrojnim prijateljima, a ni ti kontakti nisu svakodnevni. Osećanje usamljenosti dolazi od nezadovoljene potrebe da budemo prihvaćeni i voljeni, da negde spadamo i nekome pripadamo, da dobijamo potvrdu drugih da smo potrebni i važni. Visok stepen individualnosti i introvertnosti uključuje naše unutrašnje resurse, motive i sadržaje i upućuje nas da smisao, ljubav i prihvaćenost pronalazimo sami u sebi. Na ovom nivou, često se dešava da osoba postane svesna dužnosti da svoje uvide i saznanja podeli sa drugima, da se bavi nekim oblikom edukacije i pomoći i tada spontano zauzima svoje mesto u zajednici i ostvaruje socijalne interakcije i povezanost, iako zadržava potrebu za utočištem u samoći i neuznemirenosti.
Tako strah od samoće donosi još samoće i još straha, a pronalaženje smirenosti i snage u samoći donosi društvenu angažovanost – nije obavezno i redovno, ali najčešće je tako.
Izvor fotografija: instagram.com/vintage70s
Aleksina Đorđević
