Hajde pre nego što krenemo da se upuštamo u ovu dublju filozofiju muško-ženskih odnosa, da revidiramo koje životne situacije nam je filmska industrija u poslednjoj deceniji predstavila normalnim, a koje nisu baš realne ni normalne:
1. Ukoliko se ponašamo kao socijalne radnice, možemo da promenimo momka koji uživa u svojoj slobodi i koji se gadi monogamije
2. Naš najbolji prijatelj će venuti u tajnosti dok mi patimo za drugim momcima, dok konačno jedan dan ne skupi hrabrost, otvori nam srce, i mi zajedno odjašemo u suton
3. Grub seks i posesivna veza se ne graniče sa nasiljem ukoliko lik ima helikopter i milione
4. Snovi se ostvaruju samo ako baš jako veruješ u njih, ne moraš da radiš vredno na njima
5. Vampiri piju svačiju krv sem onog u kog se zaljube jer ljubav ne razlikuje rase
6. Pojaviti se nekom pred vratima je romantično
7. Smotanost i nesposobnost je preslatka
8. Veza koja je potpuno zasnovana na lažima uopšte nije osuđena na propast, i sve je rešivo
9. Aerodromi su savršeni za romantične scene, ne treba ti karta od više hiljada dolara da bi došao do gejta
10. Ukoliko zatrudniš sa neznacem, on je verovatno ljubav tvog života i bićete srećna mala porodica
Ovo su samo neki od klišea koji su američki filmovi izvukli iz… Pa niko ne zna odakle. Te scene i životne situacije su toliko popularizovane, da se niko od nas nije zapitao – da li se to zapravo nekom dešava. Odgovor je u 99 posto slučajeva (ili 100 kada su u pitanju vampiri) – NE. Pogotovo jer su ljudi kroz vekove menjali i svoju dlaku i svoju ćud, i neke stvari jednostavno više nisu primenljive. A opet, filmska i televizijska industrija ih toliko primenjuje da se mi prosto zapitamo da li smo normalne što se nama to ne dešava.
