Kad prošetamo gradom, možemo da vidimo razne tipove muškaraca i bar svaki drugi nam se svidi. Lepi, zgodni, itd, ali ni knjizi ne treba suditi po korici, a to važi i za njih. Ja sam od onih koji vole da vole. Samim tim, težim tome da nađem nekog ko je meni ravan. U principu – ili su mamini i tatini sinovi ili kriminalci u pokušaju, ili šmekeri ovoga grada, ali kad ih sve pogledamo, svodi se na jedno, svi su klasične pi*ke, kada je ljubav u pitanju.
Da li vi smatrate da su svi muškarci isti?
E sada, vratimo se na onu masu muškaraca, e u toj gomili ja bih prvo snimila neku budalu. Prosto sam magnet za takve muškarce – slatki, fini, ali budale. Ali nije kao da ja hoću takvog, ja želim nešto sasvim drugo, ali naletim na takvog. Kad pogledam svoje divne bivše momke, shvatam da zapravo nisu oni krivi, da sam ja kriva što sam ih izabrala.
