Ako imamo spisak, znajte i da je uručen. Dovoljno je što ga imamo, njegov sadržaj je već poznat šefovima kosmičkih kuhinja koji čekiraju narudžbine. I onda nam stigne paket čiju sadržinu uopšte ne prepoznajemo. Dobro, tip je možda zgodan po nečijim merilima, ali mi ne volimo krupne, crne i dlakave muškarce. Da, situiran je, ali je, eh, takođe i oženjen. I pametan je svakako, mada ima čudan smisao za humor. Ma, ovo nije moja narudžbina, stigla mi je isporuka koja nije namenjena meni!
Onda se bacamo na spisak i krećemo da detaljišemo. I kad pogledamo šta smo sve navele, lepo vidimo da smo izmislile nekog, sastavile ga od komada izgubljenih ljubavi, krpica sreće koju smo tu i tamo naslutile, bliskosti koju nikad nismo dosegle, sigurnosti koju ne poznajemo. Od sve samih želja da se osećamo voljeno, zaštićeno, sigurno i bezbedno do kraja života. Ali to je samo još jedan jeftin scenario, isti kao i svi ostali – izraz čežnje za onim što nam nedostaje, što smo imali pa izgubili, ili nikad nismo tome ni prišli blizu.
