Samoću shvatamo kao neuspeh
Možda imamo karijeru i (ili) odgajamo decu, osećamo se ostvareno i ispunjeno u nekim bitnim životnim oblastima, ali ako nemamo muškarca, sve ostalo što imamo kao da ništa ne vredi. Tu poruku nam šalje društvo, vidimo je u očima svojih majki i baka, ljutimo se zbog nje, ali verujemo u nju svim srcem. Ako smo same, odnosno, bez partnera, neuspešne smo. Zašto same odgajamo decu? Jer nismo uspele da sačuvamo brak. Zašto se nismo opet udale? Jer nismo uspele da zadržimo ni jednog muškarca, koji je prošao kroz naš život. Jer nam nešto fali, manjkave smo, nismo žene. Biti potvrđena kao žena, u kolektivnom svesnom i nesvesnom, izgleda znači isto – imati muškarca. Biti sama, znači da nismo uspele kao žene, da nas niko nije hteo, da nismo dovoljno dobre i da ne vredimo. Zato smo i sklone da održavamo toksične veze i opstajemo u njima godinama, jer sve je bolje nego da budemo bez partnera.
Kako da se opametimo?
Treba da završimo toksičan odnos, ako se nalazimo u njemu. I da ne jurimo odmah u drugu vezu. Da prigrlimo samoću i slobodu, da se bavimo sobom, negujemo svoju nezavisnost i samopoštovanje. Da ne pristajemo na bilo kakav odnos, samo zato što nema ničeg boljeg u ponudi. Treba da promenimo uvrežene stavove o svojoj vrednosti, da promenimo merila kojima merimo svoj uspeh, kao i da odbacimo nerealna očekivanja od ljubavi i veze. Ljubav nas neće spasti od životnih problema, muškarac nam neće pomoći da zavolimo sebe, ako to već ne umemo bez njega. Treba da tražimo sve četiri ljubavi, jer manje od toga nije dovoljno.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Aleksina Đorđević
