Da, doživeli smo neuspeh
Ušli smo u brak sa idejom da gradimo trajne odnose, da negujemo ljubav i poštovanje, ali u tome nismo uspeli. Nije uspela ni druga strana, ali to je slaba i nikakva uteha. Možda se grizemo što smo uopšte ušli u takav brak, što nismo bolje procenili stvari u startu i pitamo se kako smo dospeli u takvu poziciju – sramota nas je što smo ispali glupi i nekompetentni u tako važnom životnom aspektu. U našem braku možda nikada nije bilo elemenata za uspeh, ali mi nismo bili dovoljno mudri da to prepoznamo i sada snosimo posledice. A najteže i najbolnije od svega je što posledice snose i naša deca.
Razvod utiče na decu
Naša deca će nositi etiketu “dece razvedenih roditelja” i to će ih određivati u društvu, čak i onda kad je većina ostale dece iz njihovog okruženja takođe iz razvedenih, odnosno samohranih porodica. Koliko god danas bilo uobičajeno da mame i tate žive na različitim mestima i imaju druge partnere, uvek strepimo kad pogledamo svoju decu i ono za šta su uskraćeni – za toplinu roditeljskog odnosa – čak i kad znamo da je ta toplina postojala samo u našoj predstavi o braku, a nikako u našoj realnosti i da smo se najviše zbog toga i razveli. Da deca ne bi odrastala u lošoj atmosferi svađe, ignorisanja, netrpeljivosti i međusobnog optuživanja.