U poslednje vreme, mnoge stranice na Internetu, obrazovne emisije i savremena literatura fokusiraju se na to kako da najbolje naučimo da volimo sebe, funkcionišemo samostalno, budemo jaki i nezavisni i samodovoljni. Istina, sve je to u redu i svako od nas bi pre svega trebalo da nauči da voli sebe i uživa u sopstvenom društvu, ali mit je to da nam niko drugi nije potreban ako volimo sami sebe. Kao ljudska vrsta, mi se rađamo i odrastamo u kolektivima, koji žive u još većim pa još većim kolektivima, i od dana kada smo na ovoj planeti dobijamo određenu vrstu ljubavi, posvećenosti, pažnje i interakcije – bez kojih ne bismo preživeli. Naše biće željno je kontakta sa drugim ljudima, i to je životna činjenica. I zato je frustrirajuće biti sam, biti singl ili nemati dovoljno bliskih prijatelja, mada se mnogi od nas svesno, a mnogi i nesvesno prave da to nije baš tako.
View this post on Instagram
Vođeni pravilom da možemo i da bi trebalo da budemo samodovoljni, mi se uljuljkavamo u osećaju da je sve kako treba i zatim pravimo dogovore da se vidimo sa poznanicima ili prijateljima. Odlazimo na kafe, izlete, večere, pića ili na događaje, silno se provedemo i osetimo nalet euforije – koji će nas, čini nam se, držati večno. Dok u stvari, ono što se na kraju dana kada dođemo sami u stan dogodi je iznenadni pad popodnevne euforije, na čije mesto dolazi samoća koju smo potisnuli. Tek onda kada se prisetimo toga šta bismo mogli da imamo i šta zapravo priželjkujemo, setimo se i onoga što nam fali. Shvatimo da nam fali kontakta, i da bez obzira na svu našu sigurnost, ne želimo da budemo sami. Ili je to barem meni tako.
I iskreno, ne smatram to lošim, već dobrim znakom. Nalet tuge nakon naleta sreće samo je tu da me usmeri i ukaže mi na to šta mi je zaista potrebno u životu – a to je iskren kontakt sa ljudima, to su prijatelj i porodica, i potreba da delim emocije i ljubav. Potreba da osećam. I veća mi je hrabrost da to priznam, nego da se pravim da sam okej što sam sama. I mada neću po svaku cenu juriti bilo koga kako ne bih to bila, u jedno sam sigurna – za mene voleti sebe znači biti spreman otvoriti se i za druge.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Jovana Pantić
