Volimo ih, nerviraju nas, trpimo ih, ludimo zbog njih, odričemo ih se, rađamo ih i vaspitavamo, razočaravamo se, radujemo im se… Bilo bi nam dosadno bez svega toga, ali bilo bi i lakše. Možda.
Mnogo toga možemo same. Mnogo toga moramo same.
I onda znamo zašto su nam potrebni.
Muškarci su majstori
Ne znam nijednu ženu vodoinstalatera recimo. A poznajem trenutke u životu kad ne možete bez vodoinstalatera. Ili barem nekog muškarca koji ima majstorske sklonosti i ume da otpuši odvode, razmontira lavabo, zameni sifon.
Oni popravljaju auto, ja samo sednem i vozim. Kad mi kola otkažu nasred puta, zovem nekog muškarca da mi reši problem.
Muški mozak razume rasklapanje i sklapanje, kvarove i popravke. To ih interesuje, u tome su dobri. Ne svi. Ali ako vaš muž nije, komšija jeste. Ili barem ima broj telefona nekog dobrog majstora. Kad pozovete servis zbog problema sa veš mašinom u garanciji, sigurno vam neće pozvoniti na vrata neka riba u radnom odelu i torbom od 20 kila alata. Pre će biti brkati trbušasti čičica, koji će iskusno utvrditi u prvih pet minuta da vam se čarapa zaglavila u filteru ili tako neka glupost, zbog kojih žene obično zovu majstore.
Muškarci su lepi
Volimo da ih gledamo. Vizuelni užitak nije rezervisan samo za njih. Sviđa nam se kad je muškarac visok i zgodan, zaljubićemo se u lepe oči, ali i te kako ćemo ceniti dobru guzu i dugačke noge. Volimo kad muškarac ima dobro držanje, kad se lepo kreće i sav je energičan. Krupan muškarac koji dobro nosi svoju težinu lep je prizor, kao i žilavi dugajlija sportski oblikovan.
