Plakanje zbog uživljavanja ukazuje na empatičnost
Empatične osobe ne pokazuju samo suzama svoje saosećanje, ono je uvek prisutno i one će pre pokušati da razumeju kako se neko oseća, da zamisle kako je nekome u njegovoj koži i u njegovoj situaciji, pre nego što osude neki njegov postupak. Sposobnost da saosećamo sa drugima, čini nas otvorenijim i ranjivijim – ne branimo se od bola, jer ga razumemo i osećamo kako se oseća neko ko pati, čak razumemo i čija je spontana reakcija na nečiji bol i nečiju situaciju pomisao “hvala Bogu što se to ne dešava meni”. Svako ko nije psihopata u stanju je da donekle saoseća sa drugima, ali samo najviši nivo empatije odgovara odgovara otvorenosti i ranjivosti koje su same po sebi izvor emotivne stabilnosti i snage. Oni koji su poznati kao jaki i čvrsti, zapravo su nesavitljivi i pod stresom i emotivnim pritiskom pucaju i lome se. Oni koji su u prisnim odnosima sa emocijama, sa bolom, strahom, tugom, čežnjom, njima pritisak i stres ne nanose štetu, jer u njima nema otpora.
