Zašto su oni koji plaču kad gledaju filmove emotivno snažniji od ostalih

Otvorenost, ranjivost i empatija obogaćuju emotivni život i inteligenciju

Praksa je pokazala da je emotivna inteligencija od vitalne važnosti za suočavanje sa izazovima realnosti, jer ti izazovi uvek nose bol, tugu, osećanje odbačenosti, uskraćenost, gubitak, žaljenje, strah, zebnju i sve moguće nijanse mračnim misli i osećanja. Stres je vodeća bolest savremenog načina života, a to je bolest neprekidne emotivne napetosti i ako nismo dovoljno emotivno propustljivi i otvoreni, trošićemo previše energije na odbranu od emocija koje nas zbunjuju i koje slabe našu sposobnost rezonovanja, na koju smo navikli da se oslanjamo. Osim toga, osećanja su u bliskom kontaktu sa našim telom i psihom, sa kojima komuniciraju brže i direktnije, nego što to čine misli i rezon. Emotivna inteligencija se obraća telesnoj i obrnuto, telesni signali uzbunjuju naše emocije, nakon čega um odlučuje šta mu je činiti. Ako je dovoljno zabrinut i uplašen, biće delotvorniji u donošenju odluka u korist svog tela – a to je svaka situacija u kojoj rešavamo da potražimo pomoć, da se obratimo lekaru, ili produžavamo očekivanje da će nam biti bolje bez ikakve akcije i suočavanja. Emotivna inteligencija se ne može nazvati blistavom, kako imenujemo mentalnu inteligenciju, ali se može nazvati dubokom. Duboka emotivna inteligencija produbljuje i ostale vrste inteligencije, a čak i briljatnom umu dubina daje kvalitet prodornosti. Što sve govori u prilog tome da su oni koji plaču kad gledaju filmove, emotivno snažniji i stabilniji od ostalih, koji nisu u stanju da se naročito užive u neki sadržaj.