Na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu, u okviru programa Quinzaine des Cinéastes (nezavisne selekcije), jedan naslov posebno je privukao pažnju – film „Clarissa“ braće Arie i Chuko Esiri. U pitanju je adaptacija romana „Mrs Dalloway“ Virginie Woolf: Hrabro i vizuelno ambiciozno novo čitanje, u kome se čuvena londonska junakinja seli u savremeni Lagos.
Ovaj projekat izdvaja ne samo geografski pomak, već način na koji se intimna priča o sećanju, identitetu i prolaznosti prenosi u potpuno novi kulturni kontekst, bez gubitka emocionalne srži originala.
Dopašće vam se i: Najuzbudljivije ekranizacije romana koje gledamo u 2026.
Nova adaptacija romana „Mrs Dalloway“
Priča o jednom danu i jednom životu
Roman Virginie Woolf iz 1925. godine prati Clarissu Dalloway tokom jednog dana u Londonu, dok priprema večernje okupljanje u svom domu. Iza naizgled jednostavne radnje krije se slojevita meditacija o vremenu, društvenim ulogama, propuštenim prilikama i unutrašnjem životu žene koja pokušava da održi ravnotežu između privatnog identiteta i društvene fasade.
Paralelno sa njenom pričom, roman prati i sudbinu Septimusa Warrena Smitha, ratnog veterana koji se bori sa psihičkim traumama nakon Prvog svetskog rata. Paralela između privatne introspekcije i kolektivne traume jedno je od najvažnijih obeležja romana.
„Clarissa“ zadržava ovu strukturu, ali je smešta u Lagos, gde se britansko kolonijalno nasleđe i savremena afrička metropola prepliću u novom sloju značenja.
View this post on Instagram
Lagos umesto Londona – univerzalnost emocija
U adaptaciji braće Esiri, Clarissa više nije londonska domaćica iz međuratnog perioda, već žena u savremenoj Nigeriji. Ona organizuje društveni događaj koji postaje okvir za čitav niz sećanja, unutrašnjih preispitivanja i emotivnih povrataka u prošlost.
Film se kreće između različitih vremenskih ravni, prikazujući likove i u mladosti i u sadašnjosti, čime se dodatno naglašava tema protoka vremena i neizbežnih promena koje ono donosi. Ova struktura zahteva dvostruku glumačku postavu za gotovo svaki lik, što filmu daje dodatnu slojevitost i vizuelnu dinamiku.
Lagos u ovom kontekstu nije samo zamena za London, već prostor koji nosi sopstvenu kompleksnu istoriju. Ona uključuje kolonijalno nasleđe i snažne kulturne i verske slojeve koji prirodno rezoniraju sa temama romana.
Adaptacija romana kao lično čitanje klasika
Za autore filma, ključni motiv nije bio samo izazov premeštanje radnje, već očuvanje emocionalnog jezgra priče. Gospođu Dalovej su čitali iznova kroz različite životne faze, otkrivajući u njoj nova značenja. Od nerazumevanja u adolescenciji, autori su došli do zrelog prepoznavanja sopstvenih emocija u likovima.
Njihova promena perspektive oblikovala je i pristup scenariju: Mesto i okolnosti mogu se menjati, ali osećaj unutrašnjeg života, nostalgije i tihe tuge ostaje isti.
U filmu se zato ne insistira na razlikama između Londona i Lagosa, već na univerzalnim iskustvima: Starenju, identitetu, odnosima i neizgovorenim emocijama koje oblikuju ljudski život.
Glumačka postava i dvostruki timeline
Jedan od najzanimljivijih aspekata filma jeste način na koji se rešava pitanje protoka vremena. Svaki lik ima svoju mlađu i stariju verziju, što znači da isti karakter tumače dva različita glumca.
U ulozi Clarisse briljira Sophie Okonedo, dok mlađu verziju lika igra India Amarteifio, poznata po interpretacijama mladih verzija ikoničnih ženskih likova u savremenim serijama. Ovaj pristup omogućava da se emocionalni tok i razvoj likova prikažu direktno, bez oslanjanja na digitalne efekte podmlađivanja.
U glumačkoj postavi nalaze se i imena poput Nikke Amuka-Bird, Ayo Edebiri i Davida Oyelowa, čime film dobija snažnu međunarodnu dimenziju, ali i vezu sa britansko-nigerijskim kulturnim prostorom.
View this post on Instagram
Povratak korenima kroz savremeni film
Za deo glumačke ekipe, projekat je imao i ličnu dimenziju – povratak kulturnim korenima i reinterpretaciju identiteta kroz umetnost. Film tako postaje i prostor susreta dijaspore i zemlje porekla, ali bez sentimentalnosti, kroz kompleksne i često bolne slojeve istorije.
Istovremeno, produkcijski izazovi snimanja u Nigeriji otvaraju širu sliku o stanju afričke kinematografije. Ograničeni budžeti i otežan pristup finansiranju i dalje oblikuju industriju, ali poslednjih godina pojavljuje se sve više filmova koji uspevaju da se probiju na međunarodne festivale i time otvore prostor za novu generaciju autora.
Adaptacija romana „Gospođa Dalovej“ od 20. veka do danas
Roman Virginie Woolf inspirisao je više adaptacija kroz decenije frilmskog stvaralaštva. Najpoznatija direktna ekranizacija jeste film „Mrs Dalloway“ iz 1997. godine u režiji Marleen Gorris, koji ostaje veran originalnoj strukturi i atmosferi romana.
Pored toga, roman je imao i snažan indirektan uticaj na film „The Hours“ (2002), nastao prema romanu Michael Cunningham, nagrađenog Pulicerovom nagradom. Film kroz tri paralelne priče povezuje Virginiu Woolf koja piše roman, i dve žene iz dve epohe (pedesetih i dvehiljaditih godina) koje čitaju njen roman, dok donose važne životne odluke.
Zahvaljujući svojoj strukturi toka svesti i tematskoj dubini, „Gospođa Dalovej“ ostaje jedno od najadaptabilnijih dela moderne književnosti.
„Clarissa“ se tako uklapa u širi trend savremenog filma koji klasike doživljava i reinterpretira na nove i savremene načine. Premeštanje radnje u Lagos ne menja suštinu priče, već je otvara prema novim iskustvima i novoj publici. Identiteti, sećanja i emocije premeštaju se u vremenu, prostoru i kulturi, ostajući bolno dirljivo univerzalno ljudsko iskustvo.
Dopašće vam se i: Arsenal fest 2026 – festival koji okuplja generacije
Autor: Brankica Milošević
Foto: Lummi/Amino
