Svake godine, čim se na Kanskom festivalu spusti zavesa, počinju ista pitanja: Da li je selekcija bila dovoljno jaka, da li je žiri doneo prave odluke i koji će filmovi nastaviti život daleko izvan festivalskih sala na Azurnoj obali. Kan 2026. ostavilo je posebno zanimljiv utisak. Mnogi kritičari i posetioci opisali su ga kao jednu od „tiših“ godina u novijoj istoriji festivala. Bez naročitih senzacija, velikih skandala i dominantnih favorita koji bi od prvog dana preuzeli svu pažnju.

Ipak, Kan je još jednom pokazao da veliki festival ne mora da podigne veliku prašinu. Ispod relativno mirne površine izranjaju filmovi izuzetne umetničke snage i autori koji pomeraju granice savremene kinematografije. Njihove priče bave se najvažnijim pitanjima današnjice: Porodicom, identitetom, političkim nasiljem, klasnim razlikama, ljubavlju i pripadanjem.

Žiri je dodelio nagrade velikom broj ostvarenja, a nekoliko naslova o kojima će se govoriti tokom cele godine, skreće našu pažnju.

Srpski filmovi nisu osvojili nijedno zvanično priznanje, ali samo učešće je veliki pomak za savremeni domaći film: Filmovi „Niko ništa nije rekao“ i „Preko praga“ u konkurenciji glavnog programa kratkog filma i La Cinef selekcije

Filmovi koji su obeležili Kan 2026.

Fjord – Zlatna palma za kompleksnu porodičnu dramu

Rumunski reditelj Cristian Mungiu još jednom je potvrdio status jednog od najvažnijih evropskih autora današnjice. Njegov film „FjordW osvojio je Zlatnu palmu i doneo mu drugo najvažnije priznanje u Kanu nakon legendarnog filma „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ iz 2007.

Radnja prati rumunsko-norveški bračni par koji se suočava sa strogim norveškim sistemom zaštite dece. U rukama manje veštog autora ova priča je lako mogla da sklizne u političku propagandu ili jednostavno moralizovanje. Ali Mungiu je pretvara u slojevitu studiju o roditeljstvu, odgovornosti i granicama državne intervencije.

U atmosferi norveških fjordova, čija hladna lepota postaje gotovo još jedan lik filma, „Fjord“ postavlja pitanja na koja nema lakih odgovora. Upravo ta moralna neizvesnost učinila ga je jednim od najhvaljenijih ostvarenja festivala.

Minotaur – povratak Andreja Zvjaginceva

Nakon duže pauze, ruski reditelj Andrej Zvjagincev vratio se u Kan filmom Minotaur, koji je osvojio Gran pri, drugu najvažniju festivalsku nagradu.

Poznat po filmovima kao što su „Levijatan“ i „Bez ljubavi“, Zvjagincev i ovoga puta istražuje mračne strane ljudske prirode. U središtu priče nalazi se imućni bračni par čiji život biva razoren preljubom, zločinom i političkom stvarnošću savremene Rusije.

Film kombinuje psihološki triler sa društvenom kritikom, a kritičari su posebno isticali njegovu suptilnu atmosferu neizbežne katastrofe. Mračno, pesimistično i formalno besprekorno ostvarenje još jednom potvrđuje da Zvjagincev ostaje jedan od najvažnijih evropskih autora.

Fatherland – istorija, krivica i identitet

Među najlepšim filmovima ovogodišnjeg kanskog festivala našao se i „Fatherland“ Pawela Pawlikowskog, koji je reditelju doneo nagradu za najbolju režiju.

Snimljen u crno-beloj tehnici po kojoj je Pawlikowski postao prepoznatljiv, film prati slavnog nemačkog književnika Tomasa Mana tokom povratka u posleratnu Nemačku. Na putovanju mu se pridružuje ćerka Erika, a njihova zajednička potraga za smislom postaje duboko promišljanje o kolektivnoj krivici, identitetu i mirenju sa prošlošću.

Mnogi kritičari već ga porede sa autorovim filmovima „Ida“ i „Hladni rat“, smatrajući ga jednim od njegovih najzrelijih ostvarenja.

All of a Sudden – film koji je osvojio srca publike

Japanski autor Ryusuke Hamaguchi, dobitnik Oskara za „Drive My Car“, predstavio je film „All of a Sudden“ („Soudain“), nežnu i filozofsku dramu Glumice Virginie Efira i Tao Okamoto podelile su nagradu za najbolju žensku ulogu.

Priča o prijateljstvu između upravnice doma za negu i pozorišne rediteljke obolele od raka postaje meditacija o prolaznosti, umetnosti i ljudskoj povezanosti. U vremenu kada filmovi teže spektaklu i brzom ritmu, Hamaguchi ostaje veran sporom pripovedanju koje publiku poziva na razmišljanje.

Kan 2026: Američki favoriti bez nagrada

Zanimljivo je da neki od filmova koji su izazvali najveće oduševljenje kritike nisu osvojili nijedno veliko festivalsko priznanje.

Među njima se posebno izdvojio „Paper Tiger“ Jamesa Graya, porodična saga smeštena u Njujork osamdesetih godina. Film sa Adamom Driverom, Milesom Tellerom i Scarlett Johansson mnogi već nazivaju potencijalnim budućim američkim klasikom.

Veliku pažnju privukao je i „Club Kid“ Jordana Firstmana, emotivna priča o odnosu oca i sina smeštena u LGBTQ+ zajednicu Njujorka. Film je bio jedan od retkih naslova koji je tokom festivala izazvao gotovo jednoglasno oduševljenje publike.

Filmovi o kojima će se još govoriti

Među najzanimljivijim ostvarenjima festivala našli su se i queer horor-komedija „Teenage Sex and Death at Camp Miasma“ Jane Schoenbrun, satirična animacija „Jim Queen“ koju su režirali Nicolas Athane i Marco Nguyen.

Tu je i dirljiva drama „The Man I Love“ Ire Sachsa, sa harizmatičnim Rami Malekom koji igra umetnika koji živi sa AIDS-om, na vrhuncu krize 80-ih u Njujorku.

Pažnju je privukao i neupadljivo feministički, uznemirujući triler „Gentle Monster“ Marie Kreutzer sa Léom Seydoux u glavnoj ulozi.

Posebno mesto zauzela je i nigerijska adaptacija romana „Mrs. Dalloway“ pod nazivom „Clarissa“, koju su režirala braća Arie i Chuko Esiri. Marokansko-francuski film „Strawberries“ ponudio je snažnu priču o migrantskim radnicama i ženskoj solidarnosti.

Jedan od najemotivnijih filmova festivala bila je i čileanska drama „La Perra“, priča o prijateljstvu žene i napuštenog psa, koja je osvojila Palm Dog, nezvaničnu ali veoma popularnu festivalsku nagradu za pseće glumce.

Kan 2026 – zvanični pobednici festivala

Pored najzvučnijih naslova, festivalski žiri nagradio je i niz ostvarenja koja možda nisu dominirala naslovnim stranama, ali su ostavila snažan umetnički utisak.

Nagradu za najbolji scenario osvojio je Emmanuel Marre za film „Notre Salut“, dok je nagrada žirija pripala nemačkom filmu „Das Geträumte Abenteuer“ rediteljke Valeske Grisebach.

Nagradu za najbolju mušku ulogu podelili su Emmanuel Macchia i Valentin Campagne za film „Coward“ Lukasa Dhonta.

U programu Un Certain Regard, koji tradicionalno promoviše autorski hrabre i inovativne filmove, glavnu nagradu osvojio je „Everytime“ Sandre Wollner. Nagrada žirija pripala je filmu „Elephants in the Fog“, dok je Specijalnu nagradu žirija osvojio animirani film „Iron Boy“ Louisa Clichyja.

Za najbolji debitantski film, odnosno Camera d’Or, proglašen je „Ben’Imana“ Marie-Clémentine Dusabejambo, čime je još jednom potvrđena važnost afričkih autora na svetskoj festivalskoj sceni.

Kan 2026 – festival velikih tema

Iako možda nije doneo rekordni broj remek-dela, Kan 2026 jasno je pokazao koji pravci trenutno oblikuju savremenu kinematografiju.

Porodični odnosi bili su jedna od dominantnih tema, od „Fjorda“ i „Paper Tigera“ do „Fatherlanda“. Mnogi autori bavili su se nasleđem istorijskih trauma, političkom odgovornošću i pitanjem identiteta. Istovremeno, veliki broj filmova stavio je žene u središte priče, istražujući njihove međusobne odnose, položaj u društvu i borbu za autonomiju.

Festival je takođe potvrdio da queer priče više nisu rezervisane za margine programa, već predstavljaju sastavni deo savremene autorske kinematografije. „Club Kid“ „Jim Queen“ i „The Man I Love“, sa različitim pristupima LGBTQ+ temama pokazuju životno i umetnički relevantne priče.

Umesto velikih senzacija, ovogodišnji kanski festival doneo nam je filmove koji imaju potencijal da traju, što je najvažniji festivalski uspeh.

I ove godine, crveni tepih u Kanu je doneo maštovite, elegantne i inspirativne kreacije: Kanski festival 2026: Najbolji modni momenti sa crvenog tepiha (do sada)

Autor: Brankica Milošević

Foto: Deposit Photos/DenisMakarenko