Postoje mnogi obrasci rasprave i svađe u vezi, koji predstavljaju negativnu razmenu i ne dovode do rešavanja problema. Jedan od najdestruktivnijih su prazne pretnje, za kojima posežete u trenutku najvećeg naboja, a koje nikada ne sprovodite.

Prazne pretnje se najlakše identifikuju prema rečima „nikad“ ili „uvek“ ili „neću više“ i one imaju za cilj da zastraše partnera i navedu ga da se povinuje, zbog straha da će vas izgubiti.

Rečenice koje otkrivaju prazne pretnje

„Jasno mi je da se nikada nećeš promeniti. Dižem ruke!“

„Posle ovoga više ne mogu da te volim, uzalud pokušavaš.“

„Jednostavno više neću to da trpim!“

„Ovo ti nikada neću oprostiti!“

„Ako to ne uradiš, ja odlazim.“

Prazne pretnje su destruktivne zbog toga što liče na postavljanje granica, ali to nisu – toksična ponašanja se ponavljaju, svađe se ponavljaju, a pretnje ne ispunjavaju. Kada neko u svakom sukobu sluša prazne pretnje, počinje da ih ignoriše, jer zna da druga osoba nikada neće stvarno stati iza svojih reči i odbraniti granice koje je pokušala da postavi.

Prazne pretnje gube efekat, ali vremenom se veza urušava pod njihovom težinom – jer nezadovoljstvo je snažno, a problemi se ne rešavaju, ne dolazi do kompromisa, niti do postavljanja zdravih granica.

Ishodi do kojih dovode prazne pretnje

Gubitak kredibiliteta

Vremenom, prazne pretnje koje neko rasipa u naletu besa i koje nikada ne sprovodi, postaju besmislene. Druga osoba počinje da ih ignoriše, ili da se ruga – mogla bi da uzvrati sarkastičnim primedbama, kao što su „baš da vidim“ ili „izvoli, samo probaj“ ili „možda ti se želja ispuni“.

Druga osoba može biti izazvana da uzvrati praznim pretnjama, i onda počinje emocionalni stoni tenis – sarkastični i preteći komentari se razmenjuju, dok svako nastoji da poentira i da bude otrovniji i neprijatniji od onog drugog.

Međutim, stvari se mogu preokrenuti. Jednog dana osobi koja je u svakoj raspravi izložena pretnjama može „pući film“ i ona može sama sprovesti ono čime je partner zastrašuje, ili to „potegnuti“ kao razlog za raskid. Prazne pretnje se mogu vratiti kao bumerang, jer druga osoba može reći „možda stvarno misliš to što govoriš i ako je to tačno, ja više nemam razloga da ostanem sa tobom“. I to nije prazna pretnja.

Naboj može aktivirati traume iz prošlosti

Traume iz prošlosti se mogu „otključati“ i izaći iz podruma uma, kada je svađa na vrhuncu. Osoba regresira i odjednom doživljava prethodnu traumu kao da se dešava u tom trenutku. Partner koji preti postaje osoba koja je izazvala traumu, dok ona preuzima ulogu koju je već igrala, kao žrtva ili svedok traumatične situacije. Tada može reći „nikada ti i nije bilo stalo do mene i ništa što radim ne pravi nikakvu razliku“, ili „nikada se nećeš promeniti, pomišljam da treba da odustanem“, ili „ponašaš se kao moj otac, koji nikada nije mario ni za koga osim za sebe“.

Pročitajte i ovo: Huvering – emocionalna ucena prema kojoj je gaslajting dečja igra

Prazne pretnje stvaraju dramu

Drama prikriva osećanja nemoći i straha od gubitka, a prazne pretnje gotovo nikada ne idu bez drame. Povišen ton, ljutiti izraz lica, oštra gestikulacija, bacanje stvari, treskanje vratima… Osobe koje osećaju potrebu da prete su van kontrole, osećaju se nemoćno i uplašeno i često fizički izražavaju svoja osećanja, odgurujući partnera, ili ubadajući prstom. Sukob se završava dramatičnim dizanjem ruku i napuštanjem prostorije, izjavama kao što su „odustajem, ne znam zašto sam ikada verovala da ćeš biti tu za mene“, nakon čega sledi ogorčeno ćutanje.

Partner reaguje pasivnom agresijom

Partner koji je izložen pretnjama, može se uplašiti da je druga osoba zaista na ivici i da će ispuniti dosadašnje prazne pretnje. U strahu od gubitka, učiniće ono što je najlakše da spreči drugu osobu da ga ostavi – splasnuće, povući se, možda će se izvinjavati i nastojati na sve načine da smiri situaciju. Ali pošto taj odgovor dolazi iz straha i služi samo da zaustavi preteće ponašanje, on nije autentičan. Druga osoba će postati pomirljiva i neko vreme će se ponašati pokajnički, ali će se uskoro vratiti starim obrascima ponašanja, čim proceni da je partner „popustio“.

Prazne pretnje diskredituju osobu koja ih upućuje

Osoba koja je sklona praznim pretnjama, veruje da ima podršku drugih, jer se često pred njima otvara, nastupajući kao neko čiji je bes opravdan. Međutim, ljudi posmatraju i rezonuju i prestaju da veruju nekome ko stalno sipa prazne pretnje, a nikada ih ne ispunjava. Kada postane svesna toga da umesto podrške dobija osudu, osoba sklona praznim pretnjama oseća se još uplašenije i ima još veću potrebu da se brani.

Sprečavanje dublje refleskije i izlečenja

Pribegavanje praznim pretnjama pod stresom, lako može biti obrazac ponašanja koji sprečava osobu koja ih izražava da ikada pokuša da sagleda šta je tera da stalno izaziva partnera i dovodi vezu na ivicu. Da li se plaše da će se veza ipak završiti i nastoje da se odbrane tako što će je unapred odbaciti? Da li se zaista osećaju nesposobnim da se nose sa bolom veze u tom trenutku, da li su svesni da partner može prestati da ih shvata ozbiljno i početi da ih prezire? Da li veruju da on obraća pažnju jedino kada povisi ton i počne da preti?

Ako prepoznajete sebe u ovome, ili ponašanje svog partnera i dinamiku svog odnosa, razmislite – pozabavite se samorefleksijom, spustite gard, izložite se i budite ranjivi. Naučite da komunicirate i da rešavate probleme, umesto da ih eskalirate.

Pročitajte i ovo: Uobičajena toksična ponašanja koja želite da izbegnete u vezi

Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovepresets

Brankica Milošević

Comments